Da li treba da se pogleda dokumentarac Nacionalne geografije da bismo shvatili koliko nam je zemlja lepa?

Ovo pitanje su verovatno postavili mnogi koji su bili gosti Nacionalne geografije koja je predstavnike medija, među kojima smo bili i mi, povela na krstarenje Dunavom. Ovaj globalni brend je još jednom potvrdio da sve što radi, radi ozbiljno i promišljeno.

Piše: Vladimir Matković

Prva stanica našeg putovanja bila je tvrđava Golubac, odnosno kako se zvanično zove Tvrđava Golubačloi Grad. Tamo nas je dočekalo nekoliko stručnih vodiča koji su bili odeveni u kostime srpske srednjevekovne vlastele. Zbog lakšeg snalaženja podelili su nas u nekoliko grupa, pa je povratak u prošlost mogao da počne.

Treba reći da lokalitet Golubačke tvrđave ne zaostaje ni po čemu za lokalitetima ovog tipa bilo gde u Evropi. Vodiči su stručni, putokazi i pasarele su jasno označeni, tehničko osoblje je diskretno prisutno i predusretljivo. Objekat je osobama sa otežanim kretanjem uglavnom pristupačan, ali i na delovima koji to nisu diskretno osoblje brzo priskače u pomoć. Dakle, pravo mesto za lep jednodnevni izlet, samo stotinak kilometara od Beograda.

U palati se može videti multimedijalna postavka sa replikama srednjevekovnog oružja i ostale viteške opreme, a tu su i tač skrinovi po kojima možete da istražujete ono što ste upravo uživo videli. Vođene ture su na svaki sat, a napravljen je i odličan veb sajt gde mogu da se dobiju sve potrebne informacije, pa ga pre odlaska treba svakako pogledati (tvrdjavagolubackigrad.rs).

Mnogo je legendi koje se vezuju za ovo mesto, ali namerno vam ih nećemo otkrivati, jer treba nešto da saznate kad odete baš tamo. Tek, lepe devojke, zmajevi, hrabri vitezovi i Turci su glavni junaci.

Dobro, malo ćemo vam ipak zagolicati maštu. Ne zna se ko je i kada tačno tvrđavu podigao. Njeno ime na srednjovekovnim kartama ispisano je na različitim jezicima: Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… i u svakom osnovu čini reč – golub.

Tajnu imena objašnjavaju srednjovekovne legende, koje ćete čuti tamo. Jedna od najpoznatijih pripoveda da se osmanski zapovednik grada zaljubio u lepu meštanku Golubanu. Odbijajući da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je okovana za stenu da bi se pokajala. Njeno odbijanje pokornosti turskom komandantu odvelo ju je u smrt. Po njoj, Tvrđava je dobila ime Golubac, a stena, koja i danas viri iz Dunava, nosi ime „Baba-kaj” ( što na turskom znači „pokaj se”).

Zanimljivo je da je osnova Golubačke tvrđave prilagođena konfiguraciji terena i čini je devet kula koje povezuju bedemi, i Palata. Na osnovu arhitekture i vremena gradnje uočava se osnovna podela utvrđenja na dva dela: unutrašnje, sa najvišom Don-žon ili branič kulom, poznatom kao Šešir kula, i spoljno, koje je u vreme ratova bilo prvo na udaru. Unutrašnje utvrđenje, odnosno njegov Gornji grad je po vremenu izgradnje najstariji, dok se narednim fazama i vremenu vladavine despota Stefana Lazarevića pripisuje izgradnja Palate sa kulom koja je brani, i sistem kula i bedema spoljnog utvrđenja.

Ulaz u Tvrđavu bio je sa zapadne strane kroz Glavnu kapiju, koja je imala drveni most iznad jarka ispunjenog vodom. Tvrđava je nastala u vreme korišćenja hladnog oružja, ali je tokom osmanske vladavine izgrađena topovska kula za odbranu pristaništa i dozidane su obzide na kulama Spoljnog utvrđenja. Obzide su služile kao ojačanja i radi lakšeg rikošetiranja đuladi, jer je od XV veka u upotrebi vatreno oružje te je bilo neophodno prilagoditi arhitekturu novom načinu ratovanja.

Republika Srbija je Golubac 2011. godine proglasila Turisitičkim prostorom „Tvrđava Golubački grad“ koji je, zahvaljujući Projektu „Revitalizacija Golubačke tvrđave“ finansiranom iz IPA Fondova za 2011. i 2016. godinu, infrastrukturno opremljen, dok je sama Tvrđava rekonstruisana.

Posle posete Golupcu destinacija je bio brod. Naime, na brodu Aquastar Maksim, uz krstarenje Dunavom, od drevne tvrđave Golubac do Tekelije, održana je ekskluzivna pretpremijera emisije o Srbiji, koja otvara četvrtu sezonu serijala Evropa odozgo, koja će na kanalu Nacionalne geografije premijerno biti prikazana 18. septembra u 22 sata.

Epizoda je ekskluzivno prikazana za predstavnike srpskih medija, i to nimalo sličajno krstareći onim delom gde je Dunav najširi – pored drevne tvrđave Golubac, delom krajolika čarobne lepote koji je producentima National Geographic-a bio zanimljiv da ga za večnost zabeleže „odozgo” u emisiji koja će otkriti mnogo toga o bogatoj kulturi naše zemlje, prirodnim lepotama koje oduzimaju dah i savremenim inženjerskim dostignućima Srbije.

Na konferenciji za medije održanoj upravo tu, u potpalublju broda, novinari su mogli da razgovaraju sa učesnicima tima koji je radio na serijalu Evropa odozgo, snimateljima ove specijalne emisije, onima koji su i producentima Nacionalne geografije, vrlo „strogim” u odabiru saradnika, bili najbolji i najsigurniji – Draganom Trifunovićem i Draganom Glišovićem.

„Snimanje je počelo avgusta prošle godine i zajedno sa NG i rediteljem emisije Ivanom Lazićem, prošli smo kroz našu zemlju u potrazi za najlepšim tačkama. National Geographic ima svoje standarde koje je trebalo zadovoljiti u pogledu opreme, odnosno modela drona koji je beležio predivne kadrove koje ste upravo videli u emisiji, dok nam je reditelj Lazić davao upute kako bi ti kadrovi trebalo da izgledaju”, objasnio je Dragan Glišović, a njegov kolega Dragan Trifunović se nadovezao da je to u ovom slučaju bilo „problematičnije nego što je to slučaj inače kada National Geographic snima, zbog svetske pandemije”.

„Zbog korone nisu mogli da pošalju svoju ekipu, ali su produkciju uradili najbolje, a mi smo radili ono što bi njihovi producenti i direktor fotografije uradili. Bavimo se dugo ovim poslom i videli smo već Srbiju iz ovog ugla, ali nam je drago da će je sada i ceo svet videti.”

Snimatelji ove emisije o Srbiji otkrili su i da su neke lokacije snimljene za dan, na neke su morali da se vraćaju, jer im ili vremenski uslovi nisu išli na ruku, ili su čekali da životinje poput beloglavih supova dođu na željeno odredište, ali na kraju su ova magična mesta njihovim kamerama zabeležena baš onako kako bi to uradili bilo koji vrhunski snimatelji na svetu.

Glišović kao najzanimljiviju priču izdvaja onu o Bogojavljenju i plivanju mlade devojke – policajke za „časni Krst”, dok je na njegovog kolegu Trifunovića Slobodan iz Zasavice koji je tamo, kako Dragan reče, „napravio čudo”, ostavio najjači utisak. Svako će posle ove epizode Srbije odozgo imati svoju omiljenu priču ili kadar, mada je zaista teško izdvojiti najbolji, jer su svi apsolutno čarobni, ali je najvažnije što će od 18. septembra čitav svet videti svu raskoš Srbije, u bojama proleća, leta, jeseni i zime, i čuti priče „običnih” ljudi koje će ih ostaviti bez daha.

Neverovatni snimci iz vazduha odvešće nas u magičan let iznad Subotice, Specijalnog rezervata „Zasavica”, drevne tvrđave Golubac, modernog Beograda na vodi, pa iznad Zlatibora i spomen-kompleksa „Kadinjača”, sve do Donje Lokošnice, srpskog sela poznatog kao svetska prestonica paprike.

Krstarenje na ovom brodu je bilo pravi doživljaj. Treba obavezno imati na umu da je na suprotnoj obali Dunava Rumunija, vrlo lako može da se dogodi da tokom plovidbe uletite u roming, zato ako ne želite astronomske račune prenos podataka na telefonu za svaki slučaj isključite, da vas ne boli glava kad se vratite.

Fotografije: Ivana Karić