Koja temperatura se smatra groznicom? Kad lekari čuju da imate 38,3 – tek tad promene ploču

Većina ljudi misli da se telesna temperatura iznad 37 stepeni smatra groznicom, ali stručnjaci se baš i ne slažu sa tim. Evo šta sve dosad niste znali, a trebalo bi da znate o groznici.

Groznica nije nužno nešto nepoznato – svako je iskusio visoku temperaturu u životu, najčešće izazvanu zarazom bakterijama ili virusima (pozdrav gripu). Ipak, s početkom pandemije koronavirusa većina nas je počela da se pita šta tačno vrednosti na termometru znače i kad bi trebalo da se zabrinemo.

Simptomi zaraze koronavirusom uključuju glavobolju, grlobolju i začepljen nos, kao i povišenu temperaturu. Analiza podataka iz aprila prošle godine na uzorku od 17.515 obolelih od koronavirusa pokazala je da gotovo 80 odsto odraslih i 46 odsto dece ima povišenu temperaturu nakon zaraze ovim virusom, piše Health. Među odraslima koji su dobili povišenu temperaturu, 14.7 odsto imalo je vrlo visoku groznicu (39 stepeni ili više).

Važno je naglasiti da neće svi oboleli od kovida dobiti groznicu, kao i to da neće svi koji imaju groznicu biti pozitivni na koronavirus. Ipak, to je vrlo čest simptom.

Šta se tačno računa kao groznica?

Prema izvorima iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu, groznica je u teoriji telesna temperatura koja je viša od normalne. Normalna telesna temperatura razlikuje se od osobe od osobe, ali generalno ostaje u okvirima od oko 37 stepeni.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) groznicom smatra temperaturu od 38 ili više stepeni. I dok je jednostavno merenje temperature najbolji dijagnostički alat, CDC takođe navodi da groznicu možete dijagnostikovati ako osoba deluje vruće na dodir, izjavila je da se oseća kao da ima groznicu (moguće sa drhtavicom) izgleda rumeno ili ima staklast pogled.

Dr Džil Grajms, lekar porodične medicine, dodaje da postoje i različiti rasponi groznica, od kojih su neki ozbiljniji od drugih. Mala groznica, na primer, termin je koji se koristi za opis telesne temperature iznad normalne, ali ispod praga za groznicu. “Tu otprilike govorimo o 37 do 38 stepeni”, kaže Grajms, dodajući da se u tim slučajevima ne radi o “pravoj groznici.”

“Generalno, kad lekari čuju da imate temperaturu iznad 38,3 stepeni, tada vas pažljivije pregledaju, tražeći infekciju,” objašnjava. Američka Akademija porodičnih lekara dodaje da se temperature od 38,5 stepeni naviše smatraju visokima i mogu upućivati na potencijalno opasnu infekciju, što znači da je pacijentu potrebna hitna lekarska pomoć.

Zašto dolazi do groznice i kako ona izgleda?

Važno je napomenuti da groznica nije bolest sama po sebi, već znak da vaše telo pokušava da se bori protiv bolesti ili zaraze, napominju izvori iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu. Virusi i bakterije koji izazivaju infekcije dobro uspevaju u ljudskom telu pri normalnoj telesnoj temperaturi. Groznica je rezultat pokušaja vašeg tela da ubije patogen tako što od vašeg tela stvara okolinu u kojoj on ne može preživeti. Groznice takođe aktiviraju vaš imunološki sistem, što je još jedan pokušaj ubijanja patogena.

Groznica se manifestuje na različite načine zavisno od njene ozbiljnosti, kaže dr Metju Minc iz Merilenda. “Osećaj vrućine, rumeno lice, hladnoća, drhtavica, bolovi u telu – sve su to uobičajeni simptomi, ali neće svaki pacijent imati baš sve od njih”, govori dr Minc, dodajući da groznice takođe mogu biti ciklične, što znači da temperatura raste i pada. Kad vam se telesna temperatura spusti, moguće je da ćete početi da se znojite.

Ipak, priča oko groznica može da se i zakomplikuje, pogotovo kad govorimo o koronavirusu: u slučajevima drugih virusa, kao što je virus gripa, postoji kratak period od ulaska virusa u telo do pojave simptoma kao što je groznica – to je obično znak da treba da ostanete kod kuće dok se ne oporavite.

Kad govorimo o kovidu, potrebno je malo više vremena da telo prepozna zarazu. “Kad se zarazite koronavirusom, neki simptomi među kojima je i groznica, neće se pojaviti odmah, već u prve dve nedelje, a prosek je između četiri i šest dana”, upozorava dr Minc. “To znači da možete biti zaraženi koronavirusom danima i potencijalno širiti zarazu jer ne znate da ste bolesni.”

Dr Minc dodaje da ponekad groznica nije među prvim simptomima zaraze koronavirusom, a ponekad se ne pojavi uopšte: neki pacijenti će početi da kašlju danima pre nego dobiju groznicu, a neki će biti potpuno asimptomatski.

Kako lečiti groznicu?

U većini slučajeva, blago povišena temperatura nije znak za uzbunu. “Generalno, povišena temperatura sama po sebi nije razlog da odrasla osoba hitno traži lekarsku pomoć, osim ako je viša od 39 stepeni ili osoba ne može sama da je spusti dan ili dva”, kaže dr Grajms.

Prema izvorima Nacionalne biblioteke, svako ko ima groznicu morao bi da odmara i pije mnogo tečnosti. Lekovi nisu potrebni za blago povišenu temperaturu, ali ako uz temperaturu imate i bolnu glavobolju, ukočen vrat ili vam je teško da dođete do daha, trebalo bi da posetite doktora.

Pri groznicama od 39 stepeni ili više, možete uzeti acetaminofen, ibuprofen ili aspirin za spuštanje telesne temperature. Ako ti lekovi ne pomognu i temperatura vam prelazi 39,5 stepeni, lekarska pomoć bi vam mogla biti potrebna.

Što se tiče konkretno zaraze koronavirusom, vaša telesna temperatura ne može vam sama za sebe biti znak da ste zaraženi; ali, ako imate neke druge česte simptome (suvi kašalj, umor, probavne probleme) ili patite od težih simptoma (poteškoće s disanjem, pritisak u prsima, zbunjenost, ne možete ostati budni ili su vam usne i nokti dobili plavu ili sivu boju), važno je da kontaktirate svog lekara i testirate se. Ako ste zabrinuti jer mislite da ste se zarazili, trebalo bi odmah da uđete u samoizolaciju. Važno je, ako dobijete pozitivan test, slušati uputstva doktora, koja uključuju samoizolaciju, praćenje simptoma i traženje pomoći ako vam se stanje pogorša.

Izvor: hr.n1info.com