Ivan Tokin: Video sam vas
Vas gospođo što prodajete sladoled pored pijace kao da prodajete jahte od 150 metara na sajmu nautike u Monte Karlu. Nisam bio tamo ali siguran sam da nisu tako nasmejani za sve one milione nečega. Ako upola lepo opisuju udobnosti morskog haj lajfa kao što vi opisujete jedan sladoled sa tri ukusa, na konju su.
I tebe sam video dečko, imaš sto godina a galamiš po prodavnici. Slomljena ti je ruka, četvrtina tela ti je u gipsu, jedva se vuceš i dereš se na kasirku, hoceš da se biješ sa mušterijama, pretiš, kao kad skineš gips svi cemo da vidimo. Tebi treba bar jedan čvrst zagrljaj, da spustiš glavu na nečije grudi, da zatvoriš oči, toliko čvrsto da te zabole, i da placeš kao da nikad nisi plakao, srce da isplaceš, da daneš dušom malo i ti.
A tebe koliko sam dobro video mala, nemaš pojma. Koliko imaš? Tri godine? Malo manje ili malo više. Pricaš na svom jeziku, reci ne razumem ali vidim da šefuješ, ko šta može da radi, ko šta ne može, ko da se pomeri i ko gde da sedne. Suza ti je u levom oku, na jedno oko placeš, drugim se smeješ. Gde si to naučila?
A ti, ti, ti, mršavi, hodaš da nikuda ne stigneš. Gde si se to zaputio tako sumorno? Šta li te čeka? Možda ideš da nekome kažeš da nemaš da vratiš dug, da se izvinjavaš, da te neko gleda s visine, a možda ti se samo ne živi više, možda si namirisao kraj. Ej, dok možeš da udahneš nije gotovo, veruj mi, hodao sam i ja tako, znaš koliko ima krajeva pored kojih čovek može da prođe netaknut. Ne daj se lepotane, život je pred tobom.
Tebe dečko poznajem, ali ne javljam ti se danas, hoću da te gledam, tebe i tvoj motor, uh kakva ti je kaciga, taman si težak koliko treba, hodaš skromno kao da je svet tvoj, bar ova ulica jeste, i svaka druga dok njom prolaziš. Bravo dečko.
Tebe nema a sećam te se sada, poslednji put smo se videli baš ovde, klimnuo si mi glavom, nasmejao se uglom usana, tim usnama si umeo da kažeš sve, nežno, tiho, da te ceo svet čuje. Nije lako bez tebe.
Vama gospođice ne treba reći, to kako se vi krećete, jedva dodirujete zemlju, pa kako se to radi, je l mora baš toliko lep da se bude, kako vam ide s tom lepotom, je l dobro radi za vas ili vam nekad smeta. Umete li s njom? Svaki vaš pogled je presuda, osmesi su praznici, a vaš život izgleda kao pesma, bar nama koji vas gledamo.
Hvala.
Naslovna fotografija: Ellen Tanner on Unsplash