Kako je jedan kovač postao glavni krivac za rezbarenje bundeve: Sve što još niste znali o prazniku koji nije američki

Ko bi rekao da je današnji najstrašniji praznik zapravo bio proslava povodom završetka žetve? Legende i verovanja današnjice su različita, a istorija Noći veštica zapravo je veoma neobična, piše index.hr.

Danas Noć veštica obeležava se 31. oktobra i stoga na našim prostorima najčešće pravi pametnju među Hrišćanjima koji, braneći svoju veru, odbijaju američko modernizovanje koje uključuje maskembale, rezbarenje bundeva, ukrašavanje i slično.

Međutim, mnogi ne znaju da je Noć veštica nekada bio praznik „Svih Svetih”.

Sama reč „Halloween” zapravo znači „osvećeno veče”, odnosno noć u kojoj se odaje počast svecima.

Sve do 7.veka pre nove ere ovaj praznik bio je obeležen 13. maja, međutim, danas 31. okobra, obeležava se kao dan sećanja na drevni keltski festival Samhain koji se smatra najstarijim poznatim korenom Noći veštica.

Istorija Noći veštica

Jedno od glavnih verovanja, kada je nastavak noći veštica u pitanju, jeste to da su plemena rezbarenjem bundeva sprečavala loše vreme i podsticala žetvu.

Noć veštica potiče još od drevnih Kelta, za njih je bila proslava povodom završetka žetve. Kelti su 1. novembra proslavljali Novu Godinu, a prethodna noć bila bi njihov oproštaj od leta i doček početka zime. Proslava je bila posvećena bogu Sunca, ali i gospodaru smrti, Samhainu, čiji naziv u prevodu označava „kraj leta”.

Kelti su verovali da je te noći granica između svetova živih i mrtvih vrlo tanka i da tada mrtvi napuštaju svoje grobove i vraćaju se među žive, posećujući svoje domove. Verovali su da se maskiranjem i pravljenjem buke mogu zaštititi proterivajući samog đavola, i upravo u toj proslavi starih Kelta prepoznajemo koren današnje Noći veštica.

Irska legenda o kovaču Džeku

Kako je baš bundeva postala simbol ove neobične proslave?

Kako legenda kaže, glavni osumnjičeni jeste jedan Irac.Izrezbarena bundeva sa svećom je najčešće obeeležje Noći Veštica, a usko je povezana sa legendom o jednom škrtom i snalažljivom kovaču po imenu Džek.

Kako legenda kaže, Džek je dva puta tokom života uspeo da prevari đavola i izbegne davanje duše. Kada je krenuo u onaj svet, grešan život zatvorio mu je vrata raja dok ga je na vratima pakla čekao đavo.Kako bi mu se osvetio, đavo ga je poslao u mrak da pronađe put ka kući i ruganja radi, dao mu je žar, uveren da neće moći da ga donese do kuće. Međutim, Džek je u džepu imao repu koju je izdubio i u nju ubacio žar. Tako je rođen Džek O’Lantern, što označava današnji američki naziv za izdubljenu bundevu, u prevodu – Džek Fenjer. Tako je izdubljena bundeva postala simbol duše koja luta između svetova.

Kako se danas slavi?

Sigurno je da deo zasluge pripada reditelju Džonu Karpenteru, koji je snimio horor film na tu temu još 1978. godine, narednih godina njegov rad obeležen je mnoštvom horor filmova koji su dostigli veliku popularnost i cenjenost.

Dakle, Noć veštica danas predstavlja zabavan festival kog odlikuju maske, skeletoni, paukove mreže, strašne priče i dobri horor filmovi, i naravno, neizbežne bundeve.

Iako Noć veštica nije ideja Amerikanaca, zanimljiva je činjenica da ovaj praznik Amerikanci po važnosti stavljaju na mesto tačno ispod Božića.

Francuska i Velika Britanija organizuju velike kostimirane zabave, dok Irci Noć veštica obeležavaju uz lomače, igre i tradicionalnu hranu.

Poznati Drakulin zamak u Rumuniji je nezaobilazna tačka Noći veštica i njenih jubitelja, dok Meksiko El Dia de los Muertos obeležava tri dana i, za razliku od ostatka sveta, odlikuju ga šarene boje i živahna muzika kao podsetnik na lepotu i radost života.

Naslovna fotografija: profimedia.rs