Meni dan miriše na Pako Raban: da li se sećate domaće pesme koja odaje poštovanje preminulom dizajneru

Retko koja muzička industrija sveta može da se pohvali da ima toliko opevanih dizajnera kao naša. U mora raznih, ističe se pesme grupe Nervozni Poštar, Ništa više nije kao prije, u kojoj je opevan preminuli Pako Raban.

Stih i slogan “a meni dan miriše na Pako Raban” je ostao kao rečenica koju mnogi citiraju i koje su se setili, sad kad je poznati moderni dizajner preminuo u 98 godini. U samoj pesmi je njegovo ime i njegov rad opevan kao nešto veličanstveno i veliko, tako da smatramo da i ovakva kakva je, folk ‘n’ roll pesma kako je Poštar nazivao svoj muzički žanr, predstavlja svojevrsni omaž ovom velikanu.

Pako Raban je preminuo u Francuskoj, a vest je objavila španska grupa Puig, koja u vlasništvu ima modnu kuću Paco Rabanne.

„Ko bi drugi mogao da navede moderne Parižanke da kupuju haljine od plastike i metala? Ko bi osim Paka Rabana mogao da zamisli miris pod nazivom Calandre, što je reč iz automobilske industrije, i pretvori ga u ikonu moderne ženstvenosti?“ rekao je Hoze Manuel Albesa, predsednik Puigovog odeljenja za modu i lepotu.

Sopstvenu modnu kuću osnovao je 1966. godine. Koristio je nekonvencionalne materijale kao što su metal, papir i plastika i pravio metalnu modu i neobične i blistave dizajne.

Raban je poznat po zelenom kostimu koji je nosila Džejn Fonda u naučno-fantastičnom filmu Barbarela iz 1968. godine. Iste godine počeo je da kreira i parfeme za kompaniju Puig. Godine 1976. kompanija je izgradila fabriku parfema u Šartru, u Francuskoj.

Bio je poznat i kao veliki ekcentrik. Tvrdio je da je proživeo nekoliko života, da je poznavao Isusa, video Boga tri puta, da su ga posetili vanzemaljci, da je ubio Tutankamona i da je star 75 000 godina.

Godine 1999. objavio je da je u svojoj sedamnaestoj godini imao vizije Parižana u plamenu kako se bacaju u Senu i da je nakon proučavanja drugih podudarnih proročanstava došao do zaključka da će se svemirska stanica Mir srušiti u vreme pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine, a njene ostaci će izazvati hiljade mrtvih u Parizu i regionu Gers.