Ovaj samouki džez pijanista stvara moderan balkanski džez u Srbiji

Džez muziku uvek treba ceniti i truditi se da je sačuvamo, a naročito u Srbiji, gde možda nije najpopularniji žanr, ali smo oduvek imali talentovane muzičare spremne da joj posvete život.

Džez pijanista i kompozitor Tihomir Stojiljković rođen je u Leskovcu i odmalena se zainteresovao za muziku, pre svega zbog porodice koja je bila početni impuls.

„Moj otac koji je pre svega sjajan pevač, u mladosti je svirao gitaru, a kasnije i harmoniku, sve je to preneo na moju sestru, koja se dugo vremena bavila muzikom, uglavnom pevanjem, pa onda i na mene.”

Svi oni su u nekom trenutku odustali od muzike, ali Tihomir je nastavio da uči i eksperimentiše kako bi ispekao zanat i tako je došao do autentičnog stila koji naziva balkanskim džezom.

Kaže da pravi umetnik treba da prenosi svoje kulturno nasleđe, te ovu vrstu muzike opisuje ovako: „Melodije, harmonije, ritam i improvizacije bazirani su na muzičkom nasleđu Balkana, ali je sve to provučeno kroz prizmu modernog shvatanja džeza. Nema tu mesta nikakvom fusion-u, američkom džezu, Africi, ili čemu već…”.

Na pitanje o stanju džez muzike u Srbiji kaže da postoje dva načina shvatanja ove muzike – prvi u kome se uči pa interpretira i drugi u kome se stvara putovanjem u nepoznato.

„Oba pravca su legitimna i često se kombinuju. Uvek se naježim kad čujem pravilno odsvirane likove (lick), standardnu harmoniju, afričke ritmove… ali se takođe ježim kad čujem imitaciju toga, i mislim da je to jedan od razloga što se u Srbiji džez generalno ne doživljava, jer mu po svemu sudeći nedostaje suštinska emocija, pa samim tim i odgovarajuća energija.”

Smatra da improvizacija mora da izađe iz krvi i da to ljudi osećaju i odmah reaguju odobravanjem, kao što su na njegovu muziku reagovali Jovan Maljoković i Bojan Zulfikarpašić.

Kada su u pitanju muzičari koji su njega inspirisali, ističe Paka de Lusiju, Kita Džereta, Čika Koriju, Telonijusa Manka i Džona Meklaflina.

„Mene su nekada najviše inspirisali Pako de Lusija, što se tiče komponovanja, jer u suštini nisam imao pojma kako se u džezu uopšte razmišlja, a da učim standarde mi nije padalo na pamet, tako da mi je moderan pristup flamenku Paka de Lusije, koji mi je zvučao prilično blisko, dao podlogu da krenem u nekom svom pravcu.”

Odmalena je tragao i nastavio sa svojim putem u nepoznato, što je pomoglo da shvati svoj stil sviranja i zato sada razrađuje samo ono što mu se uklapa u koncept.

Autor je „Balkanske trilogije”, čiji prvi deo čini „Solo” iz 2019, a drugi „Solo Update” iz 2022. godine, a najavljuje treći deo, pod nazivom „Solo Upgrade”, do kraja ove godine.

„Trilogija će kao celina biti skup 21 originalne kompozicije, koje nose pečat jednog podneblja, vremena i života… nadam se da će slušaoci uživati.”

Za sada su to solo pesme i kompozicije, ali se nadamo da će jednog dana snimiti i duete, a kao partnerku koju bi želeo za zajedničku pesmu ističe Hiromi Ueharu, ali spominje i druge svetske muzičare.

„Stvarno bih voleo da se oprobam u duetu sa Hiromi Ueharom, dva klavira, Hiromi i Tihomir, čuo sam dosta neparnih ritmova kod nje, što je baš interesantno s obzirom da je ona Japanka, ili sa Tigranom Hamasjanom, da ukrstimo balkanski i jermenski džez, pa da čujemo sličnosti i razlike, sanjam da me prate vrhunski muzičari poput Avišaja Koena, Benija Greba, i njima sličnih umetnika, ili da ja pratim velike soliste kao što je Dafer Jusuf i drugi… poželite mi sreću u tome, a ja ću se u međuvremenu potruditi da dođem na njihov nivo.”