Pršti, pršti bela staza, ali stvarno: Teoretičari zavere u Srbiji pale sneg na društvenim mrežama
Nove teorije zavere niču konstantno, kao pečurke posle kiše, a ljudi sa svakom novom otkivenom reše da se pohvale na društvenim mrežama.
S obzirom da nas je sneg iznenadio u aprilu, neko bi rekao da će ljudi obratiti pažnju možda malo više na efekte globalnog zagrevanja o kojima se priča već dobru deceniju ili dve. Međutim, ne, zabavnije je da razmatramo o tome da li je ovo pravi sneg i čime nas zasipaju odozgo.
Sumnju u to da je ovo pravi sneg, ljudi su rešili da dokažu na najjednostavniji način, tako što će napraviti grudvu, a onda će ga zapaliti upaljačem, jer bi naravno on trebalo odmah da krene da se topi.
Naravno, ovakvi “ogledi” i “eksperimenti” su uglavnom propraćeni i uzvicima “pametnome dosta” kao i podsećanjem da su u detinjstvu isto ovo radili i da se sneg tad topio.
Тачно, луд збуњеног😏 pic.twitter.com/SU4AqkwMSk
— Гладијатор (@SouTruman) April 4, 2023
Ovaj “ogled” je jako čest na internetu, i nismo samo mi na ovim prostorima glavni u njemu, već ceo svet na prvu jaču pahulju se hvata za upaljače i topi sneg. Još ako padne slučajno kad mu vreme nije, dobijamo zabavu za sve pare.
Не можеш да истопиш грудву овако. Још ко клинац сам се играо са тим. pic.twitter.com/fR1jXsIeBb
— Зоран (@zikserbs) April 4, 2023
Naravno, kao što jedni pale, drugi “gase pažar” i podsećaju na gradivo iz osnovne škole. Ukratko, grudva se ne topi zbog hemijskih i fizičkih svojstava snega. Temperatura grudve je najčešće do desetak stepeni Celzijusa ispod nule. Plamenu upaljača je, i teoretski i praktično, potrebno vreme da grudvu dovede do tačke topljenja. Iako se površina grudve zapravo blago otopljava, vodu koja nastaje u tom procesu, upija ostatak grudve. Gravitaciona sila ne deluje dovoljno jako na otopljene pahulje u grudvi da bismo svedočili njihovom kapljanju, već voda popunjava prostor između preostalih ledenih kristala. Tako fizika i hemija, kapilarnom akcijom i površinskom napetošću (kohezijom) vodenih molekula, pronalaze glavno mesto u delu odgovora na pitanje ovog lažnog, pravog snega.
Dva koraka gugla su dovoljna da se ovo sazna ako se već gradivo iz škole zaboravilo. Ali da, moramo priznati da je lakše sve prepisati kemtrejlsu, kancerogenim hemikalijama i nano-robotima u snegu kako to obično biva.
Ovakvi stavovi jesu opasni jer šire paniku u narodu, ali sa druge strane, toliko ih ima da ti ne preostaje ništa, osim da im se smeješ, od muke, jer ne možeš više da se vrtiš u krug sa njihovim teorijama. Ali isto nam ponekad dođe i da se zapitamo – Kako uopšte dođeš na ideju da zapališ sneg?
