Fotka koju je bukvalno svaki bumer u Jugoslaviji osetio na svojoj koži: „Tvrdo kao kamen, samo on ne može da se pritisne”

Priče o tome kako je nekada bilo bolje, kako je drugarstvo u Jugoslaviji bilo neprikosnoveno, pomisao na leba i masti i igre kod babe mnogima teraju suze na oči, a život u trošnim kućicama je romantizovan do te mere da danas svaki klik naslov sa sličnim terminima radi kao lud.

I da, ima istine, ali ima i preuveličavanja, i jednostavno te živote ne treba porediti sa životima danas. Ali ipak, nekada nas samo fotka instant vrati u neka stara vremena.

Dakle, spremite se.

Ko se seća ovih prekidača?

Da, definitivno su se stiskali jako teško, i uglavnom je teča Mića povezivao svetlo sa mašinom, dugme za bojler niko od dece nije smeo da dira jer nam je objašnjeno da „to kada stigneš može ceo stan da ode u vazduh”, a tu je bilo i dugme za grejalicu koje takođe nisi smeo da pipneš jer „kupatilo, voda, a na grejalici gola struja pa te može ubiti”.