O muzici, “Policijskoj akademiji”, očinstvu i srpskoj hrani: Pričali smo sa kraljem bitboksinga, Dub FX-om

Bitboks je umetnost imitiranja zvuka bubnja i drugih elektronskih ritmova, a ako tražimo najboljeg u ovoj disciplini, onda ne možemo da idemo dalje od momka iz Australije po imenu Dub FX.

Možda nam ne znači puno ako čujemo ime Bendžamin Stenford, ali upravo je ovo ime četrdesetodišnjaka iz Australije, koji i dalje putuje svetom kao Dub FX, i donosi nam svoje pesme, ideje i energiju. Muzičar, bitbokser, reper, ulični performer, šaman, filozof, sve to je on i kao takav nam ponovo stiže u Beograd, 23. septembra, u Barutanu, da promoviše svoj novi album ,,Infinite Reflection” ali i da podseti na stare hitove.

Njegovi prethodni nastupi se i dalje prepričavaju, tako da ne čudi da vlada veliko interesovanje za njegov nastup. Popričali smo sa njim, pre nego nam ponovo stigne u goste, o njegovoj muzici, bitboksingu kao umetnosti, ali i svemu onome o čemu peva i protiv čega se bori.

Koje su prednosti, a koje mane kad si „one man band“?
Prednost je što ne moram ni sa kim da pričam o tome kako da pravim svoju muziku. Nedostatak je što ne mogu ni sa kim da pričam o tome kako da „pravimo našu muziku“. Vidite, prava prednost je što lakše živim od svoje muzike. Ne moram da delim profit sa još četvoro ljudi u bendu. Mogu izabrati da radim stvari onako kako želim. Ali da, nedostatak je što sve radim sam. Srećom, imam ADHD (smeh).

Za mnoge ljude iz moje generacije prva asocijacija na bitboks je film „Policijska akademija“ i glumca Majkl Vinsloua. Kakve uspomene imaš na taj film, ako ih uopšte imaš?
Da naravno. Voleo sam taj film i uvek me je privlačio taj lik. Takođe sam proizvodio zvukove pištolja i eksplozije kada bih se igrao sa svojim GI Joe igračkama.

Kada si shvatio da te bitboks privlači?
Počeo sam da se bavim bitboksom u srednjoj školi, da bi moji prijatelji mogli da fristajluju preko tih ritmova. Nikada to nisam shvatao ozbiljno. Radio sam to samo iz zabave. Tek kada sam otkrio nove tehnologije, luping, semplovanje, zaista sam razmišljao o bitboksu i šta bih mogao da uradim sa njim.

Da li ponekad danas prođeš pored momaka ili devojaka na ulici koji su ulični performeri iliti buskeri? Da li ih poslušaš i daš savet, s obzirom da si i ti tako krenuo?
Naravno, volim da gledam baskere. Uvek sam. Znao sam da ću postati basker kad sam bio mali. Uvek im dam nešto novca, a ne savet.

Koje su tri najvažnije stvari koje mladić ili devojka moraju da urade svaki dan da bi se bavili bitboksom?
Woodnote mi je jednom rekao: „Ako zvuči lepo, to znači da ne vežbaš“. To je veoma tačno. Vežba bi trebalo da zvuči loše i čudno, jer sa njom polako prelazite na teške stvari. Ako to što radite je lagano, lepo i brzo, to onda nije praksa. To je samo zagrevanje.

Da imaš vremeplov, putuješ u prošlost, i nateliš na sebe kako nastupaš na ulici, i dok ti se čini da je sve beznadežno, šta bi sebi rekao?
Pre svega, nikada se nisam osećao beznadežno. Uvek sam znao da ću uspeti, čak i kada sam prolazio kroz teška vremena. Manje me zanima vraćanje u prošlost i davanje saveta starom sebi. Više bih voleo da moje buduće ja dođe sada kod mene i vodi me mojoj budućnosti.

Šta su te godine pod koronom i bez putovanja naučile o sebi? Bez čega možeš, a bez čega ne?
Naučio sam da previše ljudi veruje vladi, medijima i farmaceutskoj industriji. Mogu da živim bez ičega osim porodice i prijatelja.

Čest si gost ovog regiona poslednjih godina. Kakva sećanja i priče nosiš odavde?
Volim da dolazim u ceo vaš region. Hrana je odlična, a ljudi su odlični. Veoma je „chill“.

Reci nam nešto o predstojećem albumu „Infinite Reflection“.
Veoma sam ponosan na ovu ploču. Stojim uz svaku melodiju na njoj. Jedva čekam da sviram uživo za sve vas.

Preporuči nam tri nova umetnika u koje si se potpuno zaljubio.
Sahida Apsara, zaljubio sam se u nju pre nekoliko godina. Kraljica Omega ima neverovatan glas. L’enteLoop. opaka grupa iz Francuske.

Stvaraš kroz različite muzičke žanrove, ali kada bi morao da koristiš samo jedan stil i žanr, koji bi to bio?
Očinstvo!

Čini nam se da se muzički žanrovi konstantno vrte u krug. Taman kad pomisliš da je nešto nestalo, ponovo se pojavi. Prethodnih godina smo videli povratak drum n bass zvuka u mejnstrim vode, pa možeš li da predvidiš šta će se vratiti u epicentar u narednom periodu?
Mislim da zbog striminga ljudi imaju više izbora šta mogu da slušaju. Dakle, više neće biti popularizovanih modnih trendova vođenih radiom i marketingom. Da, tinejdžeri će pratiti nešto kao Trap ili šta već, ali većina ljudi će slušati ono što žele da slušaju.

I na kraju, ko je danas neprijatelj broj jedan protiv koga se vredi boriti u svetu, i sa kim se boriš svojom muzikom i tekstovima?
Neznanje je neprijatelj broj jedan. Većina ljudi ne želi previše da razmišlja ili radi. Žele lak, hedonistički način života. Cilj mi je da se borim protiv te glupe ideologije i podsetim ljude da uživanje u stvarima koje su teške čini vas jačim i inteligentnijim.