Vanvremenska avantura Žila Verna u novom ruhu: „Klasici svetske književnosti u stripu 2: 20.000 milja pod morem”

Teško je zamisliti iz današnje perspektive kako je to bilo kada jedan deo sveta nije bio ni otkriven, a kamoli mapiran.

Pre 150 godina, u vreme Žila Verna, to je bio slučaj i tada su pojedini delovi sveta delovali egzotično i prosto nedostupno.

Ovog pisca, rođenog u Francuskoj, skoro je pa oduvek privlačilo more i avanture i to će nekako i postati dominantne teme u njegovom stvaralaštvu.

Njegov možda i najpoznatiji roman, „20 000 milja pod morem”, bavi se jednom zanimljivom pričom o modernoj podmornici u trenutku kada one kao takve nisu ni postojale na svetu.

On je izlazio serijalizovan od marta 1869. do juna 1870. godine i mnogi su ga prozvali vizionarskim i proročkim romanom.

Od tada do danas dobio je brojne adaptacije u raznim umetničkim oblicima, a jedna od najskorijih je strip adaptacija koju možemo da čitamo i na srpskom jeziku.

Izdvačka kuća Golconda je u okviru svoje edicije „Klasici svetske književnosti u stripu” objavila grafički roman, kod kog je za adaptaciju i scenario bio zadužen Fabricio Lo Bjanko, a za crtež Frančesko Lo Sporto.

Već na prvi pogled vidimo da je u pitanju prelep crtež ubedljivo obojen, koji bi svako poželeo da ima na policama, bez obzira na to koliko ga interesuje priča.

Jedina zamerka mogla bi se staviti na račun glava i lica koje su u pojedinim trenucima pomalo neprirodno ilustrovane, ali scene avanture i pokreta su dovoljno upečatljive.

Pratimo ekspediciju koja traži nepoznato stvorenje koje teroriše lokalne brodove, samo da bi saznala da je u pitanju metalna naprava koja ima sposobnost da zaroni ispod vode na duže vreme.

Profesor Aronaks, njegov asistent Konsej i mornar Ned Land tada postaju nevoljni zarobljenici ekscentričnog kapetana Nema i njegove posade.

Iako oni tokom putovanja koje obuhvata razne kutke sveta vide razne prizore koje drugi smrtnici nisu u prilici, naročito kada je u pitanju potopljena Atlantida, jeza i sumnjičavost se ipak prikradaju u njihove umove.

Usput shvataju da Nemo, koji je blagonaklon prema bilo kojoj vrsti potlačenog naroda i domoroca, ipak ima skrivenu želju za osvetom i vodi veliku bitku sa sobom.

Strip prilično verno prati Vernov roman, uz neophodno sabijanje priče na manji format od pedesetak strana, ali usput dobijamo sve ključne trenutke koji su nam neophodni da razumemo svakog od likova i njihovo ponašanje.

Ovo je još jedno izdanje iz edicije koje može čitati svaki član porodice i koje će vas verovatno zaitrigirati da istražite i druga dela Žila Verna, a što da ne, uzmete i atlas u ruke ili „prošetate” svetom putem Gugl ert servisa.