„BRZRKR” – Besmrtni Kijanu Rivs u krvi do kolena

Kijanu Rivs je jedna posebna pojava u pop-kulturi i činjenica je da su u Holivudu retki oni koji privlače pažnju svojom iskrenošću i dobrotom više nego skandalima i kontroverznim mišljenjima.

Zato je najava njegovog prvog stripa 2021. godine privukla puno pažnje, na servisu Kickstarster skupila je 1,5 milion dolara i postala jedno od najprodavanijih i najpopularnijih izdanja.

Reč je o serijalu „BRZRKR”, koji je nastao po njegovoj ideji i koji on piše zajedno sa scenaristom Matom Kintom, a sve to crta Ron Garni.

Ukupno ima 12 brojeva podeljenih u tri izdanja, a System Comics je na srpskom jeziku izdao prva dva toma, odnosno priču od prvog do osmog poglavlja.

Glavni lik B. je polu-čovek, polu-bog, naizgled besmrtan i star 80 000 godina, koji je rođen predviđen za nasilje i koji mora da utoli svoju žeđ za krvlju.

Pronašao je način da to ostvari radeći za vladu SAD, tako da istovremeno može da se bori sa svojom pravom prirodom i ne privlači pažnju drugih zainteresovanih strana.

Naravno, iza celog tog „angažmana” stoje razne tajne, jer bi vlada htela da pronađe način da ga klonira i tako ima vojsku nepobedivih superljudi.

Sa druge strane, B. želi da sazna pravu istinu o svom ocu, kako je došao na ovaj svet pre toliko dugog perioda i da li postoji način da postane smrtan i konačno ga napusti.

Ono što je vrlo specifično je količina krvi i unakaženih udova koja se pojavljuje na stranicama ovog stripa, što je mnogima odmah privuklo pažnju i iznenadilo ih.

Kada se probijemo kroz te hektolitre krvi, dolazimo do tog ljudskog trenutka i sam B. nas čak u par naleta gleda direktno, pomalo rušeći četvrti zid.

Baš kao što on ne uspeva i ne želi da se zaustavi tokom svojih akcija, tako ni mi kao čitaoci ne možemo da ostavimo ovo izdanje pre nego što dođemo do poslednje stranice, kada ostajemo da se pitamo šta nas privlači u tolikoj količini nasilja.

Zbog toga, možemo govoriti i o nekoj dozi metatekstualnosti, jer se referencira na sveprisutnost nasilja u stvarnom svetu i hipernasilne filmove i video igre, ali postoji i još jedno značenje koje možemo učitati.

Naime, kako je Kijanu Rivs tvorac stripa i kako je njegova ideja bila da glavni lik nosi baš njegov izgled, Kevin Garni je izjavio kako mu se polako otkriva da je celo ovo delo jedna metafora za Kijanuov život.

Iako je Rivs rekao da je u pitanju samo umetničko delo, ovde bismo mogli da se nadovežemo na onu, sada već staru, internet foru da je Kijanu zapravo besmrtan i da dugo, dugo hoda među nama.

Šalu na stranu, treba sve to i nacrtati i dočarati, a u do sada viđenom zaista se ne mogu naći manjkavosti u vizuelnom planu.

Bilo da su u pitanju prikazi praistorijskog doba, krvava poprišta istorijskih bitaka ili unutrašnjosti modernih laboratorija u kojima se sprovode beskrajna istraživanja, svaki detalj je na svom mestu.

Stil je namerno sirov i nimalo suptilan, mogu se uočiti neki uticaji s kraja 80-ih i početka 90-ih godina, kao što su radovi Frenka Milera, ali i stripovi o Vulverinu, koje Kijanu obožava.

Sve to može vas naterati da se zaustavite kako biste analizirali sve detalje na pojedinim stranama, što je svakako lakše nego zaustavljati ili premotavati „Džona Vika” kada Kijanu na velikom ekranu premlaćuje gomile nesrećnika.

Ne brinite, ima tu i motiva ljubavi i ljudske povezanosti, samo se oni ipak kriju ispod surove i brutalne površine, a dozirani su suptilno, uz mnoge druge teme.

Želja za otkrivanjem sopstvenog porekla, razmišljanje o prolaznosti i smrtnosti, kao i nepoverenje i obazrivost usled tajnih planova moćnika nešto su što verovatno svi možemo da razumemo bar donekle.

Ali ovde vas ne očekuje dobrica Kijanu, već „berserker” nalik istoimenim nordijskim ratnicima koji su pre svake bitke padali u ekstazu kako bi se razbesneli i bili otporni na bolove tokom borbe.