Kako izgleda kad neko plagira samog sebe: Da li ste znali da „Lipe Cvatu“ nije original?

Domaća pop i rok muzika je u velikoj meri sastavljena od plagijata, obrada i pozajmljenica.

Već smo pisali o nekolicini „pozajmljenih pesma“ za koje niko nije odgovarao i koje naravno nisu bile potpisane. Međutim, šta se radi kad neko pozajmi ili plagira samog sebe?

Bisera Veletanlić će ostati upamćena u istorji domaće pop i dzez muzike kao sjajan vokal, prefinjenih nota, čije pesme mnogi bračno parovi biraju za prvi ples na svadbama. Ipak 1975. je odradila pesmu sa „gospodarom pastirskog roka“, kako su zvuk Bijelog dugmeta voleli mnogi da nazovu, Goranom Bregovićem.

Povezani članci

Dokumentarci o čuvenim sportistima zaludeli su svet, a ovi su vredni vašeg vremena

Curses za City: Bitno mi je da uvek zadržim ljudski element u elektronskom zvuku

Pesma „Šta ću nano dragi mi je ljut“ deluje i zvuči baš onako kako je i Bregin bend zvučao u tom trenutku. Tvrd gitarski rok, obojen etno motivima, koji je iznenađujuće savršeno legao na Biserin glas. Što je samo dokaz da veliki pevači mogu da otpevaju sve.

Samim klikom i slušanjam 10 sekundi ove pesme, skontante koliko je sati, i ako je do sad niste čuli, prepoznate da je ova pesma gotovo identična melodisjki sa kultnim „narodnjakom“ Bijelog Dugmeta iz 1984. „Lipe Cvatu“.

Iako je pesma iz 1975. zabeleželi određeni uspeh, pogotovo u odnosu na karijeru Veletalnićeve tih godina, ipak je pesma iz 1984. godine postala mnogo veći hit, ušla i u svet koji nije nužno rokerski, i skoro svako veselje na ovim prostorima ne može da prođe bez nje.

Bregović naravno nije stao ovde sa pozajmljivanjima od samog sebe. Gotovo cela njegova solo karijera kasnije sa njegovim Orkestrom za svadbe i sahrane, obeležena je temama koje je ranije svirao sa Dugmetom. Takođe sve pesme koje je radio za druge izvođaće, poput Severine, ili za pevače koji su snimali njegove pesme za Pesmu Evrovizije, su kasnije dobile svoje verzije na njegovim solo albumima sa stranim pevačima.

Ipak najzanimljivija od svega je pesma „Hajdemo u planine“. Pesma je nastala za potrebe Zimske Olimpijade u Sarajevu 1984. da bi nekoliko godina kasnije našla svoje mesto na albumu Dugmeta „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“.

Ali konačna pobeda je u tome što je Brega bio pozvan da napravi pesmu za Zimske Olimpijske igre u Torinu 2006. Dobio je honorar, a onda im ponudio istu pesmu iz 1984. (malo dorađenu) što se ljudima iz organizacije nije dopalo, pa su mu naravno pretili tužbom.