Jedna od najvoljenijih serija ove decenije je završila emitovanje: Gledao sam The Bear, i evo da li su autori uspeli da ne razočaraju fanove

The Bear nakon 5 sezona ide u istoriju, i evo kako ćemo pamtiti ovu sagu o tužnom i nervoznom kuvaru.

Neko se rodi da snimi najbolju seriju na svetu. Neko samo da piše o njoj. Neko se rodi kao neviđeni talenat za loptu, a provede ceo život u beton ligama, a neko radi i trči k’o nezdrav i to mu donese Ligu šampiona. Neko se rodi da bude najbolji, ali ne i vođa, a neko živi za pritisak koji ga vozi. Svi imaju svoje uloge i svi moraju da prođu put od tačke A do tačke B da bi postali pravi i dobri ljudi. O tome je valjda serija The Bear. A možda je samo o kuvanju i hektičnosti kuvarskog posla.

Jedna od najvoljenijih serija poslednjih 10 godina, The Bear, završila je svoje emitovanje nakon 5 neujednačenih sezona. Dosta tiše nego što je i zaslužila, ali i sa manjim hajpom nego što su to pratile prethodne godine. Skoro sam video (grubu) šalu da je ovu seriju ostalo da gleda nekih 5 osoba, pa otud i nema hajpa, ali kreator serije Kristofer Storer je takvu grubost možda i zaslužio jer je, poput one bebe iz pesme Maje Berović, previše lutao prethodne dve sezone, kao da ni sam više nije znao o čemu je njegova serija. Kao što ni naš glavni junak, Karmen Berzato (Džeremi Alen Vajt), više nije znao da li uopšte želi da bude ono što je „bogom dan“, a to je da bude kuvar.

Na kraju, u petoj sezoni, može se primetiti da je sve došlo na svoje mesto, i da je svima „došlo iz dupeta u glavu“, te da smo dobili jedan zadovoljavajući kraj. Naravno, nakon remek-dela kakva je bila druga sezona, „zadovoljavajući“ je termin koji za mnoge neće biti dovoljan, otud će svakako postojati određena količina rasprava, kao što to uvek biva kad stignemo do kraja serije. Otud, možda i srećom — ako je The Bear izgubio svoje gledaoce tokom godina, onda rasprave neće biti tako žive i glasne.

Deluje da je kreator Storer prihvatio sve najglasnije kritike do sada, pa je tako u ovih 8 epizoda ubrzao radnju, dodao humor (The Bear je u načelu komedija, takmiči se u tim kategorijama), izbacio hvalisave iznenadne kameo nastupe velikih glumačkih zvezda koje su krajem četvrte sezone više bile teret. Izbačeni su i needle dropovi, jer su istrošene sve pesme REM-a i Wilco-a na ovom svetu, pa je korišćena tematska instrumentalna muzika, koja je podsećala na radove Trenta Reznora, čisto da bi upotpunila momenat napetosti, gde se naša ekipa sprema za veliko veče kada dolaze gosti u prebukirani restoran.

A veče je prebukirano jer je aplikacija pala, jer je Čikago pogodilo biblijsko nevreme, sa kišom i olujom koja ruši sve pred sobom, tako da naša ekipa anksioznih kuvara sa napadima panike ima i tehničke probleme poput poplave i rušenja, čisto da sve bude još gore. A pritom se i dalje traži održivi finansijski model po kom bi ovaj fine dining restoran mogao uopšte da radi.

Karmi je rekao u prošloj sezoni da odlazi, i sad ostatak ekipe mora da nađe način da živi sa tim, ali i da proba da radi dalje. Otud ovaj restoran i ova serija, u svojih poslednjih 8 epizoda, dobijaju dva glavna lika: Sid (Ajo Edebiri) i rođak Riči (Ebon Mos-Bakrak), svako na svojoj strani postaju vođe. Sid postaje šefica u kuhinji i kapiten ekipe, i konačno dobija sve pohvale za ono što radi, dok Mos-Bakrak pretvara celu ovu seriju u priču o tipu koji je odrastao u kući svog najboljeg prijatelja, koga je voleo najviše na svetu iako ga mnogo puta nije razumeo u njegovim mentalnim propadanjima, i koji se iz tog ponora uzdigao i postao čovek koji svojim mogućnostima trgovca lakog na jeziku, jednog od onih što bi prodali prase u Teheranu, postaje pravi lider i „gazda kafane“. Onaj kome ceo svet jede iz ruke, samo kad on počne da veruje u sebe. Ovo je sa završnim epizodama postala serija o Ričardu Jerimoviću, ugostitelju iz Čikaga, koji je postao čovek jer je počeo da veruje u ljude.

A čovek o kome je ova serija u načelu, Karmi Berzato, povukao se u drugi plan, jer prvi plan nikad nije ni bio za njega. Kao što je Ikar našao svoja krila i leteo preblizu Sunca, tako je i Karmi izgoreo u svojoj želji da podigne restoran po sećanjima na pokojnog brata. Na kraju, da ne bi završio kao svoj brat, morao je da ode. Da jednostavno pusti, ali sa punim srcem, jer je ono što je započeo ostavio ljudima koji su to oduvek mogli, trebali, ili možda čak najbolje reći — naučili da rade.

Ono po čemu ćemo pamtiti seriju su odlične uloge, od glavnih junaka do onih sporednih likova koje nikad nismo zapamtili kako se zovu, ali su zato neizostavni članovi ekipe koja je i ove sezone igrala za tim, ili kako bi oni to u seriji rekli — za porodicu.

Ako ste bili spremni na to i živeli zajedno sa ovim likovima 5 sezona, prepoznali sebe, svoje panike, sumnje i strahove i gledali na ove ljude njih kao na stvarne likove, negde početkom sedme epizode krenućete da plačete i cmizdrite, i svaki novi uspeh, osmeh i zagrljaj naših likova osetićete lično i dublje.

Da li ovo sve funkcioniše mimo toga, kad se gleda hladne glave, to već ne znam — morate da pitate nekoga ko je hladne glave ovu seriju gledao.