Pre 25 godina, ovaj film je izmislio viral: Zaradio je brdo novca, a ljudi ga se i danas užasavaju

Dvadeset pet godina je prošlo od premijere filma “Projekat: Veštica iz Blera”, ali viralna internet kampanja, verovatno prva te prirode, koja je postojala pre ulaska filma u bioskope je priča za sebe.

Iako sam film možda nije ispao najbolji ikada, koliko ga je reklama pripremala, “Projekat: Veštica iz Blera” neki (uključujući i mene) smatraju najvećom marketinškom kampanjom ikada i svakako začetkom virlanih kampanja kojih će kasnije biti sve više i više, do današnjih dana kad jednostavno ne možete ni da razmišljate o ulasku u bioskop a da nemate dizanje hajpa pre.

Ako čak i pronađete neke koji su bili pre nje uspešniji, “Veštica iz Blera” je bila pionir u korišćenju online prostora, na način kakvim ga danas imamo.

Za one koji se možda ne sećaju priče, “Projekat veštica iz Blera” govori o urbanoj legendi, koja se dešava u šumi izvan udaljenog grada u predgrađu Merilenda. Troje studenata filmadžija krenuli su u šumu sa kamerama, spremni da dokažu istinu o veštici iz Blera. Međutim, studenti su nestali, a njihov snimak je pronađen 10 godina kasnije, i od tog pronađenog materijala je kao izmontiran film koji gledamo.

Snimljeno je kamerama lošeg kvaliteta, iz prvog lica, što je doprinosilo utisku da je ovo zaista pravi found footage film. Nakon uspeha na Sundance Film Festivalu, izdavačka kuća Artisan Entertainment kupila je prava na film i obezbedila dodatne dolare za oglašavanje.

Ovo je pet ključnih taktika koje su koristli u kampanji zbog čega su postigli neverovatan uspeh.

Leci o nestalim osobama

Glavna tema marketinške kampanje “Projekta veštica iz Blera” bila je da se stvori određena nesigurnost u javnosti. Svaka taktika se vrtela oko izazivanja konfuzije među potencijalnim gledaocima filma. Da li je ovo zaista pronađen snimak? Da li su ti ljudi zaista bili mrtvi? Da li je sve ovo stvarno ili samo prevara?

Niko nije mogao da konačne istine. Počeli su sa širenjem glasina o „studentskim filmskim stvaraocima“. Podmetali su priče u javnost i delili letke o nestalim osobama, kao i fotografije iz policijskih izveštaja, pa čak i otišli ​​do toga da su male lokalne novine pisale lažne vesti o nestalim osobama i njihovom mestu gde se nalaze. Ovaj usmeni marketing bio je u skladu sa ključnim porukama i pokrenuo je kampanju.

Vebsajt

Veb stranica je bila najinstrumentalnija komponenta integrisane marketinške kampanje. Svi oblici marketinga i pozivi na akciju doveli su publiku na sajt. Ovo je bilo 1999. godine, tako da je surfovanje veb stranicama još uvek bilo prilično novo za mnoge potrošače. Sajt Veštica iz Blera bio je veoma jednostavan i niskobudžetan. Stvarno je izgledalo kao da su ga studenti sastavili.

Sajt je bio produžetak priče, detaljno opisujući mit o veštici iz Blera i dajući više biografskih informacija o nestalim filmskim stvaraocima. Nije se „prodavao“ da bi naterao korisnike da pogledaju film, već se fokusirao na mit kako bi zbunio i uplašio potencijalne gledaoce. Internet je tad još uvek bio mlad i stran mnogim ljudima, što je pomoglo spooky atmosferi. U međuvremu, blairwitch.com vas danas dovodi do lionsgate.com sajta.

Viral Forumi i chat rooms

Setite se 1999. Ako ste imali internet, velike su šanse da ste koristili AOL i verovatno ste posećivali sobe za ćaskanje i druge onlajn forume. Ovo su osnove za ono što će kasnije postati Wiki, blogovi i društvene mreže. To su bila mesta na kojima su ljudi ogovarali, komunicirali i delili informacije. Prodavci Veštice iz Blera su to znali i zasadili su seme u ovim onlajn sobama o filmu.

Podelili su fotografije nestalih osoba i uputili posetioce na veb stranicu. Pretvarali su se da su tipični onlajn korisnici i izazivali su pitanja o validnosti filma, intrigirajući sugovornike. Čak su manipulisali IMDb zapisima, tako da ako pogledate glumce na sajtu, njihove biološke informacije su ih navele kao nestale i za koje se pretpostavlja da su mrtvi! Glasine su nastavile da lete i ljudi su postali i zbunjeni i očarani pričom.

Trejler i dokumentarac

Trejler je bio jednostavan. Gledaocima je dao pogled na film, ali je više ostavio na mašti gledaoca. Ono što je važnije ovde je to što nije prikazan u mejnstrim medijima, nastavljajući da naglašava niskobudžetnu prirodu filma. Želeli su da gledaoci pomisle da su naišli na nešto nepoznato i da tu vest podele sa prijateljima.

Pored toga, kroz partnerstvo sa Sci-Fi kanalom, napravljen je mini dokumentarac o veštici iz Blera kako bi se demonstrirala stvarnost priče. Čak je i filmska kuća koja je kupila film ostala na pravom putu sa temom kampanje. Artisan je odbio da reklamira film na konvencionalni način i umesto toga je prikazavao snimke na fakultetima. Ovo je originalni trejler:

Reklama u časopisu

Konačno, nakon vikenda otvaranja, marketinški tim je objavio oglas na celoj stranici u Variety Magazinu. Ipak, pristup je bio daleko od tradicionalnog. Umesto da se govori o impresivnim početnim bruto brojevima filma, kopija je glasila: „blairwitch.com: 21,222,589 ulazaka do danas.“ I time je Holivud upoznat sa snagom interneta.

Oglas je bio u tradicionalnom prostoru, ali kopija je bila sirova i jednostavna, baš kao i sve u vezi sa filmom, nastavio je da usmerava ljude na veb lokaciju. Osim toga, oglas se fokusirao na uspeh veb stranice, a ne na film. 21 milion pregleda odmah nakon prvog vikenda. Imajte na umu vremenski period. Početkom 1999. godine, internet je redovno koristilo samo oko 190 miliona korisnika. To znači da je više od 11% svih korisnika interneta posetilo ovu veb stranicu sa jednim filmom!

Na kraju, konačan proizvod. Uz mali budžet od oko 25.000 dolara, film je zaradio skoro 10.000 puta veći iznos (250 miliona dolara)! Jedan je od nezavisnih filmova sa najvećom zaradom ikada, ali mnogo bitnije, u nasleđe nose to što su prvi uspešan projekat koji je koristio internet marketing i online hajp.