„Riđobradi 6 i 7″: Prelomni trenutak u istoriji jednog od najpoznatijih stripskih gusara
Riđobradi je jedan od najcenjenijih stripova iz takozvane francusko-belgijske škole i dobro poznat starijim čitaocima s naših prostora.
Njegove avanture bile su objavljivane po raznim edicijama u kojima je bio poznat kao Demon s Kariba, a trenutno ih možemo čitati zahvaljujući novim izdanjima Čarobne knjige.
Nedavno su se pojavili 6. i 7. tom integrala koji su rađeni po licenci francuske kuće Dargo, a oni predstavljaju preloman trenutak za ovog stripskog junaka.
Naime, 6. tom, koji obuhvata epizode „Čuvajte se, berberski pirati“, „Mavarska zarobljenica“ i „Pakleni brod“ poslednji je koji je radio originalni dvojac tvoraca Riđobradog.
Scenarista Žan-Mišel Šarlije i crtač Viktor Ibinon u njima su započeli sagu o otetoj princezi Karolini de Muratore, međutim Ibinon je preminuo pre završetka ove priče.
Šarlije je pronašao rešenje za nastavak u Žižeu, poznatom po radu na Spiruu i Džeriju Springu, ali je i on ubrzo preminuo, te nije nacrtao puno epizoda Riđobradog.
A tada je odlučio da ima dva crtača koja će raditi dve paralelne verzije Riđobradog, te je pronašao Kristijana Gatija i Patrisa Pelerina.
Pelerin je crtao serijal koji je bio na neki način „paralelan“ onom glavnom toku radnje, te u gorepomenutom sedmom tomu imamo njegove dve epizode „Trgovci ebanovinom“ i „Pobunjenici s Jamajke“.
To znači da u 6. tomu imamo prepoznatljiv Ibinonov crtež i konsekventne avanture koje se završavaju „klifhengerom“, ali i njihov nastavak će se pojaviti na našem jeziku već u 8. tomu.
Postulati serijala su prisutni i svi oni koji su već čitali Riđobradog prepoznaće reference na neke prethodne radnje i znati šta da očekuju od likova u pojedinim situacijama.
Riđobradi nikad nije preveden na engleski jezik
Fokus radnje se u jednom trenutku više stavlja na njegovog usvojenog sina Erika, ali ipak i stari Demon s Kariba ima vrlo bitnu ulogu u raspletu ovog dela priče.
S druge strane, 7. tom donosi jedan potpuno novi vizuelni identitet koji više podseća na „Bluberija“, kog je takođe stvorio Šarlije, ili pak na Hermanovog „Džeremaju“.
Čuvena „čista linija“ tako dobija finu notu gvaša i naznaku modernizacije serijala koji će ostati mnogo dugovečniji od svojih tvoraca, jer će i sam Šarlije preminuti u narednih deset godina.
Pelrenov Riđobradi je stariji od Ibinonovog, ali se vodi mahom istim principima, a u ove dve priče suočava se sa trgovcima robljem i pobunjenicima sa Jamajke.
Ponovo imamo pomorska nadmudrivanja kao karakterističan trenutak, kao i borbu za potlačene i podršku ljudima iz druge kulture i drugog sveta.
To su neki od postulata serijala koji su očuvani i u nastavku i koji su jedan od razloga zašto se Riđobradi nikad ne može smatrati samo običnim gusarom i zašto se ovaj serijal uvek hvata u koštac sa važnim istorijskim temama.
Ukoliko nikada niste čitali njegove avanture, možete početi sa ovim kasnije crtanim kao uvod, a ako pak želite da idete redom, sve prethodne avanture su obavezna lektira za ljubitelje devete umetnosti.