Gledao sam novi domaći film “Videoteka”, i Relja Popović može komotno da menja profesiju
Domaći film “Videoteka” nakon premijere na Festu, zaigrao je i u domaćim bioskopima, a glavne uloge tumače Đorđe Kadijević, Relja Popović, Igor Benčina, Bogdan Farkaš i mnogi drugi.
Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…
Relja Popović je pre svega pevač već skoro pa dve decenije na domaćoj estradi, bilo u okviru grupe Elitni Odredi ili njegovog uspešnog solo rada. Mene njegova muzikla sve to vreme poprilično “maši” i da se ne lažemo, ne interesuje. Nisam se nikad pronalazio ni “u paljenju grada” niti znam kako to izgleda “sa suzama u poršeu”.
Povezani članci
Međutim, Relja Popović već godinama sa strane gradi glumačku karijeru, sa ponekom sporednom ili nešto malo većom ulogom (“Ordinary People”, “Parada” i skorije u poslednjoj sezoni “Bese”). Tu je pokazivao da iza lepog lica se krije velika količina harizme koja može da sa sobom donese dosta toga. Na primer sjaj glavnog glumca atipičnog za ovo podneblje, za različite neiskorišćene žanrove kod nas.
Verujem da Popović uživa kako u pevanju, tako u karijeri i slavi pevača ovdašnjeg popularnog mutiranog žanra gde trap i rnb sreće domaći melos, ali ne bih imao ništa protiv da krene da gradi karijeru glumačkog superstara, a muziku ostavi malo po strani. Pitanje je samo da li ovdašnja intelektualna i kulturna elita koja vedri i oblači ima želju da im član Elitnih odreda glumi u filmu, ali to je druga tema.
Luka Bursać, reditelj “Videoteke” očigledno nema tih problema i iz Popovića je za svoj omnibus izvukao sve što treba, i možda čak malo više. Uz još nekoliko svetlih tačaka “Videoteka” pokazuje kako Popovićev tako i Bursaćev talenat, ali sam konačni proizvod guši mnogo više mana.
Gde je zapelo u “Videoteci”?
Iako mlad reditelj Bursać je imao nekoliko prilika da se pokaže pred domaćom publikom. Prvo filmom “Tmina”, a nakon čega je snimio i “Afterparty”. Ovog mladića mogu da uporedim sa mnogim domaćim mladim fudbalerima koji imaju više milionske ugovore širom Evrope kao i ocene da su neviđeni talenti, ali da i još uvek čekamo tu njihovu sezonu ili dve kojim bi te lepe reči potvrdili. Tako i Bursać, na momente pljusne na bioskopsko platno delić lucidnosti i talenta u određenim scenama, ali to ne uspe da poveže u konačno delo.
Ovde mu je otud bilo i teže jer je rešio da priča tri priče, i četvrtu koja bi ih donekle povezala. Zaplet je sledeći. Dva lokalna dripca obiju poštu u kraju, jednog policija ubije, drugi (Đorđe Kadijević) pobegne, i sakrije se u zaboravljenom i zatvorenom video klubu. Tu će morati da provede noć dok se stvari napolju ne smire, a za to vreme pogledaće tri filma, a i mi sa njim.
U prvom pratimo putnika (Bogdan Farkaš) po snežnim i ledenim predelima koji komunicira sa nečim onostranim. Usled smrzavanja na snegu i ledu, spašava ga starac i dovodi kući gde živi sa slepom ćerkom. Međutim, postavlja se pitanje kako će glavni lik odgovoriti na gostoprimstvo starca i ćerke mu.
U drugom filmu mladić (Relja Popović) provodi dane radeći u lokalnom roštilju u Savamali, igra fudbal i voli svoju devojku. Sve to tako dok se ne upozna sa misterioznim starcem i kontraverznim biznismenom (David Tasić), koji će mu dati đavolski dobru ponudu koju neće moći da odbije. Dobiće mnogo, ali izgubiće sve.
Treća (i najbolja) priča nas vodi u Majdanpek gde pratimo nezadovoljnog policajca (Igor Benčina) koji pokušava da reši slučaj manijaka na slobodi (Vahid Džanković) koji je u punom naletu i ubija sve pred sobom. Međutim, naš glavni junak pored svakodnevnog nezadovoljstva uobličenog u radu u policiji i životu sa trudnom ženom, trza na komšijinu maloletnu ćerku (Tamara Isailović).
Bursać uspeva da na momente svojim vizuelnim rešenjima oduševi i fascinira. U prvoj priči u kojoj gledamo gotovo pa survival horor bez mnogo teksta, nadoknađuje misterioznim i zlokobnim landscape kadrovima. U drugoj priči dobrom radu sa glumcima o kom sam već pisao postavlja stvari u dobru poziciju, iz koje nikad nažalost ne krene. Obema pričama fali još nekoliko ruka scenarija koje bi nam produbile priču i motivaciju iza glavnih likova. Naravno, problem je i što mi gledamo skraćenu verziju tih filmova, od po, nešto malo više od pola sata pa i konačan proizvod ima osećaj prepričanog filma, a ne kao celine.
I naš, nazovi glavni junak, koji gleda ove filmove, napravi kiselu facu nakon odgledane prve dve priče, tako da se i mi sami složimo sa njegovom nemom filmskom kritikom,
Treća priča ili film su donekle bolji. U ovoj “True Detective Majdanpek” priči o pedofilu policajcu, koji nikad ne pređe granicu zakona u realnosti već samo u mašti, imamo široku lepezu likova koji podsećaju na sve one sporedne junake serije “Twin Peaks”, gde se meša realnost sa nadrealnim, policajci sa negativcima i likovi koji u sebi nose tajnu. Cela priča je mogla da bude ne samo film za sebe, već cela sezone serije, a mi smo u konačnom proizvodu imali 40-ak zbudženih minuta svega i svačega. I takvih 40 minuta ipak se ističu, sa sjajnom ulogom Igora Benčine, interesantnim kadrovima i tempom radnje koji podsećaju na Nikolasa Vinding Refna, jezivom epizodom Vahida Džankovića i dve domaće pesme koje su dobile sjajan tretman u okviru cele priče.
Prva je pesma “Totalni kontakt” Divljih Anđela, a druga je kultna “Sve će to mila moja prekriti ruzmarin snjegovi i šaš” Bijelog dugmeta. Bursać skoro pa pola veka kasnije u okviru filma pravi sjajan spot za ovu veliku Breginu baladu i nakon filma će vam ova pesma ostati dugo, dugo u ušima.
Ako govorimo iz perspektive showreel-a u kom su reditelj i nekolicina glumaca uspeli da pokažu potencijal, “Videoteka” je onda uspešan projekat. Ali siguran sam da ovaj film nije imao samo taj cilj, već i da postane intersantna bioskopska zabava raznih žanrova, retko korišćenih u domaćoj kinematografiji. Tu nažalost ne uspeva, jer previše započetih priča, radnji i likova ne nalaze zajedničku crtu i nit koja bi ih povezala u celinu.
Ostaje samo da vidimo kako gledamo na ovaj film kroz prizmu polupune ili poluprazne čaše. Da li smo srećni zbog količline talenta za koji smo svesni da postoji i koji s vremna na vreme se ukaže ili smo tužni zbog količine talenta koji je ugušen u praznom hodu i nepovezanom materijalu.
Povezani članci
