Kezaja Džons // Dom omladine Beograda // 30.06.

Dom omladine Beograda i Binta Sound predstavljaju koncert Kezaje Džonsa (Keziah Jones), jednog od najomiljenijih i najboljih svetskih gitarista! Afrički naslednik Džimi Hendiriksa, ponovo će nastupiti sa svojim sjajnim bendom pred Beograđanima 30. juna od 21h u sali Amerikana, a koncert se organizuje u sklopu proslave 60 godina Doma omladine Beograda.

Ulaznice po ceni od 2000 RSD su u pretprodaji na Blagajni DOB, putem eFinity mreže i onlajn.

Kezaja Džons je jedinstvena muzička ličnost, a kao svoje uzore navodi Felu Kutija, Majlsa Dejvisa i Džimija Hendriksa. Njegov originalni, sada kultni zvuk, naziva se „blufunk“, što je koktel fanka sa pank stavom, ukršten sa joruba ritmovima, uglavnom pevan na engleskom, a povremeno i na njegovom maternjem joruba jeziku. Kezaja je tokom godina stalno razvijao svoju kreaciju, od albuma do albuma, kao i na svojim čuvenim koncertima, konstantno nastupajući po festivalima širom sveta.

Olufemi Saniaolu, poznat kao Kezaja Džouns, rođen je i odrastao u Lagosu, Nigerija. Napustio je svoju zemlju sa osam godina da bi se školovao u prestižnoj državnoj školi Milfild u severnom Londonu, Engleska, ali sve vreme je imao umetničke ambicije. Kezaja kaže: „Morao sam na kraju da pronađem izlaz iz engleskog državnog školskog sistema, a to je bila muzika!“ Sa 13 godina otkrio je stari školski klavir i počeo samostalno da uči da svira i piše pesme. Tri godine kasnije, uzeo je gitaru i počeo da nastupa po Londonu u metrou, folk klubovima i na ulicama, stalno izbegavajući policiju. Krećući se između Londona i Pariza i uvek uz pratnju gitare, Džons je stekao reputaciju izuzetnog muzičara i harizmatičnog izvođača sa svojim specifičnim „hard fank“ stilom.

Godine 1992. objavio je debi album „Blufunk Is A fact“, sa sada već klasičnom kompozicijom „Rhythm Is Love“, koja je postala globalni hit. Kezaja je do sada objavio šest studijskih albuma koji su iznedrili više singlova, poznatih širom sveta.

Kezaja Džons živi i radi između dva sveta (Lagos, Afrika i Pariz, Evropa), i uvek je u svojoj umetnosti procenjivao i izražavao odnos između severne i južne hemisfere. Izjavio je: „Ono što želim da pokažem svetu jeste modernost postkolonijalne Afrike, daleko od slike koju zapadni svet nosi o kontinentu razorenom glađu i ratom. Govorim o mladoj urbanoj Africi. U Lagosu živi 25 miliona ljudi! Moderna savremena afrička kultura je realnost. Danas je afrička kultura dokazala svoju živahnost u muzici uz bujajući zvuk afrobita, u modi i umetnosti, a sve to neguje dijaspora.”

Tokom karijere imao je mnogo projekata, uključujući stvaranje muzičkog festivala Pariz-Lagos i bavljenje „blufunk“ pedagogijom, sa željom da tajne muzičkog stila kojeg je stvorio prenese na mlađe generacije.