Gledao sam novi hit triler i želeo sam da mi se svidi, ali je sve bilo samo zamka u kojoj me je čekala velika boljka Holivuda
Kultni reditelj M. Najt Šjamalan je ponovo aktuelan sa filmom Trap (Zamka) koji je podelio i kritiku i publiku.
Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…
M. Najt Šjamalan je reditelj kog vrlo dobro znamo zbog njegovih uzbudljivih trilera (Šesto čulo, Village, Split), sa onim velikim obrtma, da ne kažemo tvistovima u poslednjoj trećini filma, zbog kojih se ili oduševimo, ili gađamo ekran u besu. U novom filmu, “Trap”, Šjamalan nema tvist i to nije spojler kad kažemo, jer sav mogući reklamni materijal i trejleri su nam to već govorili mnogo pre. Ipak, u film je ubacio nešto drugo, što je realno mnogima pokvarilo film. Promovisanje svoje ćerke i guranje iste u prvi plan iako devojka nema ni iskustva u glumi, a rekli bismo, možda, ni talenta.
Saleka Šjamalan glumi pevačicu Lady Raven koja je polovinu filma na samoj bini i nastupa, i tu se mnogo bolje snalazi nego u trenutku kad sa te bine siđe i postane lik koji vodi ali i trpi radnju, i kad sve ono ispleteno i izgređeno do tad potpuno padne u vodu.
Jedna o tema filma je odnos oca prema ćerki kao i da kakav god njihov posao bio, ne postoji ništa što on ne bi uradio za nju, pa je tako i celo snimanje očigledno proteklo u toj ideji, jer smo dobili i oca iza kamere za kog ne postoje granice šta bi uradio za svoje dete. Pa tako bi mogao i da upropasti višemilionsku produkciju filma da bi ona postala zvezda.
I kakav je Trap, da ne kažem Zamka
Ali hajmo od početka. U filmu pratimo oca (Džoš Hartnet) i ćerku (Arijel Donahju) koji kreću na koncert pop zvezde. Ćerka je voli do imbecilnosti, a tata je…klasičan tata, sa tupavim šalama, da ne kažemo krindž ponašanjem. Međutim, tata nije samo tata, već je i serijski ubica Butcher, koji polako shvata nakon gomilanja policije oko koncertne sale, da je ceo koncert ustvari jedna velika zamka za njega.
Dok svirka traje a on kupuje ćerki poklone, klopu i piće, shvata da jednog po jednog oca izvode iz sale na informativni razgovor. Ipak, naš tata/ubica je dovoljno profi i izvešten pa uspeva da prati akciju, čak i prisluškuje policiju, ali i da se uvuče u bekstejdž jer shvata da su to jedina vrata za bežanje.
Dok traje to njegovo razmišljanje, kuvanje plana i prisluškivanje, a Lady Raven peva neke poprilično bledunjave pop pesmice koje zaboravite iste sekunde a njegova ćerka proživljava najbolje trenutke u životu, film i stoji na svojim nogama. Atmosfera moguće potere i nadmudrivanja mačke i miša je pozajmljena iz nekih od radova Brajana de Palma što svakako ne smeta. Kad jednom istina budu stavljena pred sve nas, i svi saznaju ko je Butcher a potera na neki način zatihne i krene nadmudrivanje između našeg antiheroja i Lady Raven koja od rekvizita u filmu postaje glavni lik, sve staje. One noge na kojima je film stajao, postaju noge od stakla koje se vrlo brzo slome, a rasplet na momente postaje negledljiv. Film deluje kao da se nikad neće završiti i s vremena na vreme postane nenamerno komičan.
Džoš Hartnet poslednjih par godina je ponovo u centru pažnje, pogotovo nakon dobre epizode u Openhajmeru. Ovde ima nezahvalnu ulogu, gde u jednom, gotovo kemp scenariju, mora da bude i trapavi otac i precizni OCD ubica, dok su rediteljska rešenja takva da on te dve osobine mora da prikaže na ekranu iz sekundu u sekundu. Ako posmatramo iz tog, “kemp ključa” onda se Hartnet odlično snašao i njegov lik biva jezivo – zabavan. Tj više ovo drugo. Kad priča kreće da pada, i kao što sam već rekao, zaplet krene da se fokusira na pevačicu, tu ni Hartnet više ne može bog zna šta da uradi.
Očigledno je da Šjamalan priča kroz lik ubice i daje mu nove i nove šanse, jer ga posmatra kroz oči oca, što je svakako zanimljiv pogled na svet, s obzirom da je on zaista krvožedni bolesnik, kad ne kupuje svom detetu lepe stvari i brine se za nju.
Iako nema tvista, kao što smo navikli, možda je taj obrt ipak u tome da su ljudi došli da gledaju hičkokovski triler o bežanju i hvatanju ubice, a dobili su priču o roditeljstvu ali i zavisnosti u kojoj morate da nastavite da zadovoljavate svoje porive i radite sve ono užasno što je loše, kako po vas tako i po vaše najbliže. Šteta je samo što reditelj nije poželo da “Zamka” bude malo ozbiljniji film i triler, već trashy zabava nakon koje će njegova ćerka postati vidljivije ime na holivudskoj estradi.