Gledao sam nastavak filma “Bitlđus” koji nas je podsetio na najbizarniju ljubavnu vezu Holivuda

Nastavak čuvene mračne komedije iz osamdesetih “Bitlđus, Bitlđus” je konačno u bioskopima.

Prvo reč, dve o klikbejtu iz naslova…

Neke vesti tako stignu, dođu i prođu, i vi zaboravite na njih. Što mu dođe normalno jer smo zatrpani i bombardovani raznim sadržajem. Ali “dobra stvar” kod Holivuda je to što ako je vest sa puno mesa, naći će se već način da se podsetimo na nju.

Evo ja ne primer sam potpuno zaboravio da se Monika Beluči smuvala sa Timom Bartonom, što je svojevremeno bio jedan veliki wtf kad se info pojavio, a evo ni par godina kasnije, situacija ne bledi. Barton je inače poznat da ljude sa kojima je u vezi i u koje je zaljubljen stavlja u svoje filmove (videti pod Helena Bonam Karter i kah kah Džoni Dep kah kah) pa je tako jedna od najlepših glumica svih vremena našla svoje mesto u filmu matorog gotičara. Da li se njihove dve estetike slažu? pa…

Moram da priznam na početku da sam ja oduvek imao problem sa filmom “Bitlđus”, i za to zaista nije kriv ni film, niti Tim Barton, a ni Majkl Kiton. Ja sam prvo, kao dete, gledao crtanu seriju “Bitlđus”, koja je, čini mi se, išla ne televiziji Politika devedesetih, nelegalno naravno. Nekih 5,6 epizoda se vrtelo do iznemoglosti kad sam imao nekih 10-ak godina. U tom crtanom filmu Bitlđus je bio malo laganiji lik, skoro pa pozitivac i u super drugarskom odnsou sa Lidijom koju je u filmu tumačila Vinona Rajder.

Moje veliko iznanađenje je bilo kad sam nekad, mnogo godina kasnije, seo da gledam film u kom je Bitlđus demon, prava napast, i koji pre svega želi da srednjoškoku gotičarku oženi i odvede sa sobom u svet mrtvih. Taj mali nesklad između onog što sam gledao kao dete i onog što sam video kao tinejdžer mi je stvorilo osnovno osećanje neprijatnosti zbog čega mi nije mnogo bila važna kultnost ovog filma.

Otud mi nije bio potreban ni njegov nastavak. Doduše, nisam siguran da želim do kraja života da pogledam bilo koji nastavak, bilo kog filma, s obzirom koliko ih danas ima. U to računam i prednastavke i ribute i sve ostalo.

A šta nam se krije u filmu “Bitlđus, Bitlđus”?

Pa prvo, ovaj naslov, koji je nazvan tako da svako od nas zna, da će se u narednom periodu pojaviti i “Bitlđus, Bitlđus, Bitlđus”, samo da ovaj drugi uzme neku pristojniju kintu na blagajnama.

U novom nastavku, Lidija je već u 40-im i poznati je TV medijum koji priča sa duhovima. Ima antipatičnog dečka (Džastin Teru) koji se šlepa o njenu popularnost, maćehu (Ketrin O Hara) sa kojom je bolja nego u prvom delu filma, ali i ćerku (Džena Ortega) sa kojom nije u dobrim odnosima, i koja ne veruje da njena majka viđa duhove. Kad Lidija i ćerka joj dođu na očevu sahranu, obe će imati bliske susrete sa onostranim. Lidija će se sresti sa Bitlđusom, stvorenjem od kog ima noćne more već godinama, dok će joj ćera upoznati mladog lepog duha koji deluje kao da je izašao iz njenih najlepših snova. Naravno ni košmari nisu onakvi kakvi su nekad bili, ali ni najlepši snovi, shvatiće to i majka i ćerka, da ne spojlujemo sad.

Sa druge strane, i Bitlđus ima svoj problem, uhodi ga njegova prva žena (Monika Beluči) pa će i on morati da nađe pomoć ne bi li spasio to nešto malo duše što mu je ostalo.

Za početak, najbolja i najzabavnija stvar je sam naslovni junak, odnosno Majkl Kiton koji uživa u svojoj novoj mladosti nakon filma “Birdman”, gde ponovo dobija priliku da glumi u poznatijim delima, ali i da ponavlja svoje uloge koje su ga proslavile (pre koju sezonu je ponovo bio Betmen u filmu Flash). I ovde se vidi da je on u super formi i da se super zabavlja jer verovatno zna da si u Holivudu danas gore, sutra dole, pa daj onda barem da ovaj “gornji period” iskoristimo do maksimuma.

Za pohvale su i sitni detalji, slikanje tog sveta mrtvih, kao i to što se Džena Ortega lepo priključila celom univerzumu, i nije teško da poverujemo da bi baš ona bila ta gotik ćerka Vinone Rajder.

Ne možemo da kažemo da je loše sve ostalo, ali svakako nije ni dobro. Vinona Rajder je prespavala ceo film. Tempo filma je jako loš. Prvih sat vremena nas uvode u priču i taman kad se sve zakuva, film se već i završio. Na mojoj projekciji je dosta klinaca izlazilo na pola filma tako da je pitanje i koliko cela ta gotik, uvrnuta, komična romantizacija mraka i smrti komunicira sa današnjom omladinom.

Dve najbolje scene su kao izašle iz mjuzikla, sa pevanjem i igranjem (i to kaže osoba koje nije fan mjuzikla). Scena voza, koji se zove Soul Train, jer prevozi duše dalje u onom svetu, sa sve fanki i soul muzikom jer time aludira na kultnu američku tv emisiju istog naslova koja je popularizovala ovaj zvuk je presmešna ali donosi i sjajne koreografije. Takođe scena venačanja uz pesmu Ričarda Harisa “MacArthur Park” priziva rasplesanost, sumanutost i ludilo prvog dela.

S obzirom da nam stižu prvi komentari nastavka “Džokera” iz Venecije, koji nisu pohvalni, a kako je taj film ceo sa pevanjem i igranjem, možda su se za pogrešan film odlučili da bude mjuzikl nastavak. Možda je Bitlđus trebalo da ceo bude u ovom žanru. Tako bi možda bio bolji.

Ovako, dobili smo još jedan od bezbroj novih nastavaka koji su bili i koji će biti, koji će stvoriti frku i dići prašinu, tu nekih par dana oko premijere, ali i koje ćemo već sledećeg meseca zaboraviti da smo uopšte gledali.