Ko je Đinđićev telohranitelj iz serije “Sablja”: Nakon atentata izdao je knjigu, a njegovog sina znaju svi klinci sa Balkana
Serija “Sablja” ujedinila je ovog vikenda celu Srbiju ispred malih ekrana. Nakon emitovane prve dve epizode, stavovi i reakcije publike su podeljene, a tim povodom oglasio se za Danas i Đinđićev bivši šef obezbeđenja, Milan Veruović.
U momentu atentata sa premijerom Zoranom Đinđićem bio je i njegov telohranitelj Milan Veruović, koji je i sam bio teško ranjen. Zbog ugrožene bezbednosti nakon 12. marta se sa suprugom i decom preselio u Francusku. Veruović je sa novinarom Nikolom Vrzićem napisao knjigu „Treći metak: politička pozadina ubistva Zorana Đinđića“ u kojoj poriče zvaničnu verziju atentata na premijera.
Telohranitelja u seriji igra Nikola Glišić, kojeg je publika zapazila u filmu “Pored nas”, gde je imao glavnu ulogu, a istakao se i u seriji “Žigosani u reketu”.
Inače, Milan Veruović je otac mladog i veoma popularnog trepera Mihajla Veruovića Vojaža. I Vojaž se oprobao kao glumac i postigao veliki uspeh ulogom u tinejdžerskoj seriji “U klinču”.
Vojaž je trenutno jedan od najpopularnijih izvođača mlađe generacije, njegove pesme redovno zauzimaju visoke pozicije u Jutjub trendingu, a za doček 2023. godine nastupio je ispred Skupštine zajedno sa ostalim zvezdama u organizaciji Grada Beograda.
“Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu i po dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno“, rekao je Vojaž za Novu, pa dodao:
„Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.“
