Najromantičnija scena domaćeg filma svih vremena slavi 40. rođendan: Ovo je omiljena stvar vaše večno pogrešno zaljubljene drugarice

Domaći film Miše Radivojevića “Una“, nastao po knjizi Mome Kapora imao je svoju premijeru 1984. a jedan deo, koji mnogi nazivaju najromantičnija scena domaćeg filma se posebno citira.

U filmu pratimo ljubavnu vezu Radeta Šerbedžije koji tumači profesora i Sonje Savič koja je studentkinja i koja ga intervjuiše.

Njih dvoje otpočinju ljubavnu vezu, iako je on oženjen, a za to vreme, prodekan fakulteta spletkom uspeva da Unu uvuče u igru sa profesorom. Jedan bezazlen intervju pretvara u dosije životnih, filosofskih i ideoloških stavova kontroverznog profesora, a zatim u zlonamerni izveštaj o njegovom životu, ponašanju, delovanju i kretanju.

Međutim, mimo samog filma koji je oduvek provokativan, sa eksplicitnim scenama, ostaje upmaćena scena, u kojoj se dvoje ljubavnika opraštaju jedno od drugoga, koji najbolje opisuje potpuno ništavilo koje ostaje nakon raskida.

Rečenice dijaloga se pretvaraju u stihove i sve može da funkcioniše samostalno, bez prethodno pogledanog filma. Uverite se u to i sami

Najromantičnija scena domaćeg filma:

Je li to sve što ostaje posle ljubavi?

I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?

Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“.

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.

Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka ? i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…“ I: – „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona“.

I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.

Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje polako izlaze iz mode.

Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre: „Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…“

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“.

Ovaj put, ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.

Laka uznemirenost, kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.

Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala što ne pušite!“ – a pušili smo), i cvećarke koje jesu.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta.

Metalni ukus promašenosti na usnama.

Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.