Ovo je bilo leto horora, a i filmovi su bili strašni isto: Gledao sam ostvarenja koja dokazuju da strah nikad ne izlazi iz mode

Cela 2025. godina se pokazala kao godina kad horor caruje – kako na platnu, tako i na ulicama, kako kod nas, tako i u svetu.

Godinama unazad horor filmovi su našli svoj dom u letnjim bioskopskim distribucijama i, kao i uvek, skreću pažnju na sebe kako hajpom (dobrim i lošim), tako i kvalitetom (dobrim i lošim). U poslednjoj deceniji, među kritičarima, filmofilima i Letterboxd korisnicima pojavio se termin elevated horor, koji označava podžanr horora koji ide dublje od pukog jezivog efekta i kombinuje atmosferu, visoki filmski kvalitet i filozofske ili društvene teme, umesto oslanjanja na jump scare scene ili preteranu krvavu nasilnost.

Kritičari i ljubitelji filma počeli su taj termin da koriste tokom 2010-ih, posebno za filmove poput Get Out, Hereditary, The Witch, Midsommar. Međutim, ako pogledamo malo bolje, horor je oduvek bio “elevated” čim se odmaknemo od tinejdž-slasher zabave, pa je tako oduvek bio sjajno platno za razne ideje – skrivene lagano ili dublje – iza žanra strave i užasa.

Pa tako i ovog leta, neki filmovi su nas zabavljali, neki plašili; zbog nekih smo sklanjali pogled sa ekrana duže, zbog nekih kraće, ali svi su sa sobom nosili određene ideje koje se tiču sveta u kom živimo.

O nekim od ovih filmova već smo pisali, ali nije zgoreg da se podsetimo, a neke smo slučajno zaobišli, pa im sada dajemo novu šansu.

Horor filmovi leta gospodnjeg 2025:

U bioskopima trenutno igra film Together (Zajedno) reditelja Majkla Šenksa, sa bračnim parom IRL – Alison Bri i Dejvom Frankom. Oni glume par, Tima i Mili, dvojac koji nakon godina provedenih zajedno odlučuje da se preseli na selo kako bi spasili svoju narušenu vezu. Međutim, tokom jednog izleta nailaze na nadprirodnu silu u pećini (kroz konzumiranje vode iz mutne lokve), što dovodi do jezive i nasilne fizičke mutacije – njihova tela se spajaju.

Ovaj film je body horor, na tragu Kronenberga ili skorijeg primera, The Substance, pa će samim tim obradovati (ili zgroziti) sve one koji vole taj podžanr. Ipak, mnogo veći horor film postiže dok se bavi ovozemaljskim stvarima – prikazuje ustajalost jedne veze koja je na izdisaju, u kojoj partneri nemaju hrabrosti da prekinu ono što imaju, niti umeju da poprave ono što ne funkcioniše. Njihovo spajanje u jedno telo postaje jedini način da opstanu kao par. Ako se to parom može nazvati.

Mada, mogli bismo reći da je najveći horor – gluma Dejva Franka. Ipak, film je dovoljno pametno napisan i režiran da nedostatak talenta mlađeg Franko brata ne smeta za konačnu, pozitivnu ocenu ovog filma. Kao i nekolicina horor naslova ove godine, ovo je ostvarenje koje podjednako zabavlja koliko i plaši (ako plaši uopšte).

Ovog leta zabavio nas je i film Šona Birna Opasne životinje, sa Džej Kortnijem u glavnoj ulozi. On tumači serijskog ubicu koji pravi izlete sa ajkulama, na koje mami svoje žrtve. Tamo ih snima dok se suočavaju sa smrtonosnim predatorima, držeći ih vezane na brodu. Ovde imamo bizaran miks filmskog horora i zločinačkog rituala. Žanrovski, ideja je da glavni monstrum nije ajkula, već čovek. Tako film daje kritiku društvenoj fascinaciji nasiljem, a kulminacija je spoj užasa, napetosti, ali i ironičnog humora.

Iako je većinski sniman na brodu i sa nepoznatim australijskim glumcima, film uspeva da održi pažnju većinu trajanja – zaslugom reditelja koji se trudi da tempo ne pada, ali i iznenađujuće dobrim Kortnijem, kog smo do sada znali uglavnom iz superherojskih i akcionih filmova. Njegov psihopata je ovde podjednako zastrašujuć, ali i doveden do ivice treša i kempa (koju često prelazi) – čisto radi samog žanra i njegovog funkcionisanja.

Na kraju, dobijamo mračnu zabavu kakvu horori sa ovakvim predatorima i treba da imaju.

Već smo pisali o ova dva ostvarenja, ali vredi ih ponovo pomenuti u kontekstu letnje sezone hitova i horor žara.

Weapons, odnosno Trenutak nestajanja, jedan je od hitova sezone za koji važi pravilo: što manje znate o filmu i zapletu – to bolje.

Režiser Zak Kreger, poznat po svom dosta dobrom filmu Barbarian iz 2022, u novom ostvarenju započinje priču bizarnim događajem – skoro čitavo odeljenje trećeg razreda iz malog grada nestalo je preko noći. Tačno u 2:17 ujutru, sedamnaestoro dece tiho je napustilo svoje domove. Bez ikakvog objašnjenja i bez tragova. Grad je na ivici nervnog sloma. Najteže to podnosi Džastin (Džulija Garner), učiteljica te dece, koja se sada nalazi pod lupom javnosti i pod sumnjom – posebno od strane sve nestabilnijeg Arčera (Džoš Brolin), čiji je sin među nestalima.

U ovoj stivenkingovskoj postavci stvari se pokreće misterija, a onda Kreger servira premeštani tajmlajn, kroz POV raznih likova, u priči koja se dešava u naizgled tihom i mirnom predgrađu. Sam reditelj je u jednom intervjuu rekao da je njegov film „nešto kao Magnolia meets Hereditary“.

Za kraj, film koji nas je dočekao i smrzao već na početku leta – Bring Her Back. Snimili su ga braća Filipu, čiji je prethodni film Talk to Me, isto kao i ovaj, urađen za nahajpovani A24.

Priča je o dvoje istraumiranih tinejdžera koji postaju siročići i koje će stići sve loše što može da ih stigne. Njih usvaja žena koju tumači Sali Hokins – uvek prijateljski i komšijski nastrojena britanska glumica iz gotovo svih britanskih filmova ikada. Ovde, kao što pogađate, nije prijateljski nastrojena (što i nije neki spojler, jer film se zove Bring Her Back). Dakle, i u naslovu vidite gde priča ide – svoje dvoje novih usvojenih pokušava da uklopi u ritual kojim će probati da vrati iz mrtvih svoju ćerku.

Kako sam već pisao, film je zlokoban, jer pre svega, glavna devojčica iz filma je slepa, a užasne stvari se dešavaju pred njom i njoj samoj, zbog čega vam se okreće stomak. Ali i drugoj deci – postoji treće dete koje se vidi na posteru i u trejleru, a njegova priča donosi još više momenata u kojima ćete sklanjati pogled sa ekrana.

A pored ovakvih horora, jedan od prvaka modernog nahajpovanog horora, Ari Aster, ima novi film – Edington. Iako nije horor, već teška, komplikovana drama sa nihilističkim pogledom na svet, svakako se uklapa u temu i energiju ovog leta. Ali o tom filmu – nekom drugom prilikom.