Najrizičniji sirevi – u njima pronađena mikroplastika

Sir je omiljena namirnica širom sveta i nezaobilazan deo mnogih obroka, ali najnovija istraživanja upozoravaju da čak i ova navodno bezopasna poslastica može sadržati mikroplastiku.

Sveprisutna mikroplastika u životnoj sredini postala je globalni problem, a nedavna studija Univerziteta u Padovi pokazuje da se sitne čestice nalaze i u mlečnim proizvodima, uključujući i sir, omiljeni mlečni proizvod potrošača, piše New York Post.

Zreli sirevi – najveći „prenosioci“ mikroplastike

Istraživanje je pokazalo da nisu svi sirevi jednako kontaminirani. Najviše čestica mikroplastike otkriveno je u zrelim, odležanim sirevima, sa prosečnom koncentracijom od 1.857 čestica po kilogramu. Među njima su popularni čedar, gauda, parmezan, kamamber, ali i plavi sirevi poput gorgonzole.

Sveži sirevi, koji ne prolaze proces zrenja, takođe sadrže mikroplastiku, ali u nešto manjoj količini – oko 1.280 čestica po kilogramu. Tu spadaju mocarela, rikota, feta i sveži kravlji sir. Najmanje zagađeno mleko sadržalo je oko 350 čestica po kilogramu.

Razlog ovih razlika leži u samom procesu proizvodnje sira. Tokom odvajanja surutke smanjuje se ukupna masa, ali se istovremeno povećava koncentracija svih čvrstih sastojaka, uključujući i mikroplastiku. Dug proces zrenja dodatno pojačava ovaj efekat, zbog čega zreli sirevi mogu imati i do pet puta više čestica nego mleko od kojeg su napravljeni.

Kako mikroplastika dospeva u sir

Kontaminacija se dešava kroz ceo proizvodni lanac – od farme do pakovanja. Najčešće pronađene vrste plastike su PET, PE i PP, koje se široko koriste u plastičnim bocama i ambalaži, ali u siru su otkriveni i drugi polimeri, što ukazuje na različite industrijske izvore.

Mikroplastika može dospeti u mleko preko kontaminirane stočne hrane, opreme za preradu mleka – poput cevi za mužu, kalupa za sir i sintetičkih tkanina u filtraciji – ali i iz vazduha u proizvodnim pogonima.

Mogući rizici po zdravlje

Dugoročni efekti konzumiranja mikroplastike još se istražuju, ali dosadašnje studije izazivaju zabrinutost. Izloženost mikroplastici povezuje se sa oštećenjem jetre, srčanim problemima, hroničnim upalama, oštećenjem ćelija, poremećajima hormona i crevne mikroflore.

Posebno su opasne nanoplastike – veoma sitne čestice koje mogu proći kroz biološke barijere, ući u krvotok i limfni sistem i akumulirati se u organima i tkivima. Mikroplastika takođe može oslobađati teške metale i druge štetne materije koje je upila iz okoline.

S obzirom na sveprisutnost mikroplastike, naučnici i organizacije poput Svetske zdravstvene organizacije naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se procenili rizici po zdravlje. Smanjenje upotrebe plastike i bolje upravljanje otpadom ostaju ključni koraci u zaštiti ljudi i prehrambenog lanca.