„Kad umrem pevaću, to znam iz iskustva – sveti Petar ima bend, i treba uputstva“: Kada budete videli ko je ovo otpevao vrištaćete glasno, glasnije

Većina ljudi poznaje Zlatana Stipišića Džibonija, hrvatskog kantautora čije pesme „Dajem ti verse i note“ i „Oprosti“ i danas greju srca. Malo ko zna da je pre nego što je postao Gibonni, pevao u hevi metal bendu Osmi putnik, jednom od najpoznatijih mladih bendova osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji.

Rođen 13. avgusta 1968. u Splitu, Džiboni je muziku zavoleo još u osnovnoj školi, a polovinom osamdesetih oformio je Osmi putnik. Snimili su tri albuma i postali hit među mladima, da bi potom Gibonni kratko pevao i u sarajevskoj grupi Divlje jagode, a 1989–1990. živeo u Berlinu.

„Godine 1988. svirao sam sa Osim putnikom u Valjevu. Nakon treće pesme sam jednostavno osetio da to više nije moj bend, i tako je bilo – to je bio moj poslednji koncert s njima“, seća se Džiboni.

Ipak, bend nije odustajao lako. „Prva dva-tri puta smo se vraćali praznih ruku kod diskografa. Imamo čak papir na kojem piše: ‘Vaša muzika nije dovoljno kvalitetna.’ Ali sledeći put nisu mogli da odole – smeje se gitarista Bojan Antolić Božo. Džiboni dodaje: ‘Bili smo dosadni u želji da se izborimo za sebe. To je bio naš uslovni refleks.’“, piše headliner.rs.

Danas, Osmi putnik i dalje postoji, imaju album „Rock’n’roll se kući vratio“, sa starim hitovima u novom izdanju, dok za mikrofonom više nije Gibonni, već Đulijan Đanić, dugo očekivana zamena koja savršeno hvata duh benda.

Ono što je fascinantno jeste da, iako Gibonni danas stvara romantične balade i hitove koji diraju generacije, njegovi koreni u žestokom, buntovnom zvuku Osmog putnika i dalje prosto vrište kroz njegovu energiju i autorstvo. A priča o bendu, malim pobedama kod diskografa, prvom albumu i saradnji sa Doris Dragović u metal pesmi „Tajna“, pokazuje koliko je upornost oblikovala jednog od najvećih balkanskih kantautora.