Ova hrana danas je rezervisana za bogate, a nekada su je jeli samo siromašni i zatvorenici

Kada pomislimo na kavijar, jastoga ili puževe, pred očima nam se javljaju elegantni restorani, kristalne čaše i bogataši koji uživaju u svakom zalogaju. Ali da li ste znali da su ove namirnice nekada bile hrana siromašnih, često poslednja opcija kada nije bilo ničega drugog? Tek kreativni kuvari i promene u ukusu hrane učinili su od njih sinonime luksuza. Isto važi i za kinou, danas nazivanu “superhranom”, koja je nekada bila hrana siromašnih u Andima.

U ovom tekstu pratimo fascinantnu istoriju najpoznatijih delikatesa od jastoga, do sušija i kavijara – i otkrivamo kako su iz zanemarljivih, dostupnih namirnica postale vrhunac gastronomske sofisticiranosti, piše punkufer.hr.

Ostrige

Ostrige su se u priobalnim oblastima jele hiljadama godina, ali nisu uvek smatrane delikatesom. Često su bile hrana iz nužde, poslednja opcija kada ništa drugo nije bilo dostupno. Popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu dolazi tek sa Rimljanima 43. godine nove ere, koji su ostrige pretvorili u poslasticu bogatih.

No, širenjem industrije, cena je pala, a ostrige su postale hrana siromašnih – četiri komada za jedan peni, kako beleži i Čarls Dikins u romanu “Pickwickovci”: „Što je mesto siromašnije, veća je potražnja za ostrigama”.

Danas se, ostrige retko viđaju na ulicama, ali zauzimaju prestižna mesta u restoranima.

Jastog

U Evropi je jastog cenjen još u doba stare Grčke i Rima, dok je u Severnoj Americi dugo bio hrana siromašnih i zatvorenika.

Džon Ravan iz Kentakija zabeležio je kako ostaci jastoga oko kuće simbolizuju siromaštvo. Promena dolazi u 19. veku, kada razvoj železnice omogućava elitama da letuju na obali, a stanovnici Njujorka razvijaju ukus za sveže kuvane jastoge. Tako se ovo jelo polako preselilo na jelovnike luksuznih restorana i postalo simbol raskoši i hedonizma.

Suši

Miks ribe i pirinča nastao je pre više od hiljadu godina kao metoda konzerviranja hrane – šaran se pakovao u slanu rižu i ostavljao da fermentira. S vremenom su razvijene metode koje su skratile pripremu, pa je suši postao poželjan na stolovima bogataša.

Sedamdesetih godina 20. veka, uz napredak hlađenja i transporta, sveža riba mogla se prevoziti na udaljene lokacije, što je popularizovalo suši barove u Japanu i širom sveta.

Kavijar

Kavijar potiče od divljih jesetri iz Kaspijskog i Crnog mora, ali krajem 19. veka proizvodnja se širila i na Severnu Ameriku. Tada je kavijar bio toliko jeftin da su ga barovi delili besplatno. Početkom 20. veka izvoz iz Amerike premašio je ruski, ali masovna proizvodnja dovela je do opadanja zaliha. Danas kavijar ponovo spada u luksuzne i retke namirnice, sa cenom koja odražava njegov status delikatese.