Ako imate ove dve navike koje izluđuju i vas i druge, možda ste pametniji nego što mislite

Navike poput lutanja mislima ili spontanog „isključivanja“ često procenjujemo kao mane. Većina ljudi ih vidi kao znak loše koncentracije, slabe discipline ili čak kognitivnog opadanja.

Međutim, ono što često zanemarujemo jeste da su naše procene oblikovane kulturom neprekidne produktivnosti i opipljivih rezultata koja nas okružuje. Iz te perspektive ove mentalne navike deluju kao smetnje koje treba ispraviti, umesto kao kognitivni procesi koje treba razumeti, piše Mark Travers, doktor nauka za psychologytoday.com.

Psihološka istraživanja pokazuju da, u odgovarajućim okolnostima, ovakva naizgled neproduktivna ponašanja mogu odražavati kognitivnu fleksibilnost, kreativno rešavanje problema i sposobnost mozga da se prilagodljivo prebacuje između načina razmišljanja. Drugim rečima, umesto mentalnih „grešaka“, ona mogu biti znak aktivnog uma koji obavlja važan rad u pozadini.

Evo dve uobičajene navike koje mnogi odbacuju ili pokušavaju da potisnu – i šta one zapravo znače, kada mogu biti korisne i kako im pristupiti sa više psihološke nijanse.

1. Navika maštanja

Lutanje misli, odnosno skretanje pažnje sa trenutnog zadatka ka sopstvenim mislima, dugo se smatralo jasnim znakom nepažnje. Ipak, novija istraživanja pokazuju da ono može podstaći kreativno razmišljanje i kognitivnu fleksibilnost.

Na primer, studija iz 2025. koja je obuhvatila više od 1.300 odraslih pokazala je da namerno lutanje misli – kada osoba svesno sebi dozvoli da mašta – predviđa bolje kreativne rezultate. Podaci neuroimaginga sugerišu da je ovaj efekat povezan sa jačom povezanošću velikih moždanih mreža zaduženih za izvršnu kontrolu i tzv. podrazumevane mreže, sistema povezanog sa maštom i samostalnim stvaranjem misli.

Ljudi koji spontano češće „odlutaju mislima“ takođe postižu bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju brzo prebacivanje između aktivnosti, što je jasan znak fleksibilnog razmišljanja.

Još jedna navika blisko povezana sa ovim jeste sposobnost spontanog mišljenja. Studija iz 2024. objavljena u časopisu PNAS Nexus analizirala je spontane misli više od 3.300 učesnika uz pomoć obrade prirodnog jezika. Rezultati su pokazali da se neizazvane misli često organizuju oko informacija važnih za ciljeve i pomažu konsolidaciju pamćenja. Drugim rečima, „besposleno“ razmišljanje često ima adaptivnu funkciju, a nije nasumična mentalna buka.

Ipak, lutanje misli nije čarobno rešenje. Njegove koristi dolaze do izražaja samo kada su u ravnoteži sa kontrolom pažnje. Ako vam misli često lutaju, ali imate i dobar fokus i samosvest, moguće je da koristite mentalni režim koji podstiče kreativnost i rešavanje problema.

2. Navika razgovora sa sobom

Razgovor sa samim sobom – bilo u mislima ili tihim izgovaranjem – spolja može delovati čudno ili neurotično. Međutim, savremena psihološka istraživanja ukazuju da unutrašnji govor može pomoći samoregulaciji, planiranju i metakogniciji – razmišljanju o sopstvenom razmišljanju.

Prema studiji iz 2023. na studentima, objavljenoj u časopisu Behavioral Sciences, postoji značajna povezanost između učestalosti unutrašnjeg govora i mera samoregulacije i jasnoće samopoimanja. Drugim rečima, oni koji su češće „razgovarali sa sobom“ imali su jasniji osećaj identiteta i bolju samokontrolu.

Naravno, to ne znači da razgovor sa sobom direktno ukazuje na višu inteligenciju. Pre bi se moglo reći da unutrašnji govor služi kao kognitivna potpora – način da se organizuju složene ideje, redosled radnji i ciljevi.

Eksternalizovanjem misli, makar tiho, mozak lakše smanjuje mentalni šum i efikasnije uvodi strukturu u apstraktne ili emotivno zahtevne probleme. Ako se zateknete kako mrmljate sopstvene misli, to može biti način na koji vaš mozak uređuje haotično razmišljanje i pretvara ga u plan ili samorefleksiju.

Šta učiniti ako imate ove „dosadne“ navike

Ako imate jednu ili obe od ovih navika, važno je da znate da s vama nije ništa pogrešno – one su česte i potpuno normalne. Ipak, uprkos koristima, nisu ni siguran znak genijalnosti.

Veza između ovih navika i produktivnog ponašanja zavisi od konteksta. Misli koje lutaju sa svrhom, unutrašnji govor usmeren na planiranje, i odmor uravnotežen sa trudom najčešće doprinose boljem razmišljanju i kreativnosti.

S druge strane, ako prerastu u hroničnu rasejanost, anksioznost ili neorganizovanost, mogu postati problem. Kada se koriste svesno i umereno, mogu biti dragocen alat. Evo tri koraka:

Obratite pažnju na kontekst. Primetite kada vam misli počnu lutati ili kada pričate sa sobom. Da li maštate tokom monotonih zadataka? Razgovarate li sa sobom kad pokušavate da se fokusirate? Dajte sebi deset minuta mentalnog odmora pa se vratite zadatku.

Koristite unutrašnji govor svesno. Kada planirate ili razrađujete ideje, govorite sebi kao da se usmeravate – to može pomoći jasnoći.

Dozvolite mentalni odmor. Planirajte kratke pauze za razmišljanje. Najbolje ideje često dolaze kada um ima prostora da luta.

Kada idealizujemo fokus, disciplinu i tišinu u umu, zanemarujemo šire sposobnosti ljudskog mozga. Sledeći put kada primetite da vam misli lutaju ili čujete tihi unutrašnji glas, nemojte to odmah tumačiti kao lenjost ili manjak kontrole. Ponekad je to samo vaš um koji razmišlja jezikom koji prevazilazi zadatke i rokove.