Jovan Matić – Intimno: Staromodan, nenametljiv, svojeglav, ili drugim rečima – odličan album

Jovan Matić, frontmen Del Arno Benda, objavio je pre nekoliko meseci svoj prvi solo album, Intimno.

Vreme ide brzo, a tehnologija, razonoda, muzika i način na koji je pratimo jure za njim, pa u toj brzini neke drugačije, sporije stvari koje ne pokušavaju da se trkaju često ni ne primetimo isprve. Ni iz druge. Možda iz treće…

Međutim, kao u onoj priči o zecu i kornjači, i to drugačije na kraju dođe na red i postane bitnije od onog bržeg. Solo album Jovana Matića, frontmena kultnog rege benda Del Arno Bend, upravo je takav. Staromodan, nenametljiv, svojeglav, odnosno odličan. Ili ga možda najbolje opisuje njegovo samo ime – Intimno.

Album je napolju još od decembra 2025, ali je u moj vidokrug, začudo, došao tek pre neki dan. A ko zna, možda je baš to dobro. Možda mu se u decembru ne bih posvetio na pravi način. Možda njegove reči tek sada, u martu, bolje vidim, čujem i osećam.

Matić je svima poznat kao frontmen verovatno najpoznatijeg ovdašnjeg rege benda i kroz nekoliko decenija opevao je razna emotivna, mentalna i društvena stanja, kako svoja, tako i ona iz svoje okoline, uvek uz prepoznatljiv opušteni ritam i jasne poruke.

Intimno samo ponekad zaliči na Del Arno i na rege, možda zbog same aure frontmena, možda zato što su neke pesme u nekoj ranoj fazi bile zamišljene kao rege. Međutim, album često skreće ulevo i donosi drugačije ritmove, žanrove i instrumente. Duvači nisu oni klasični rege instrumenti poput trube ili trombona, ovde klarinet vodi glavnu reč, uz klasičnu postavku benda i, naravno, ženske prateće vokale.

Svaka pesma je priča za sebe. Matićevi stihovi su nekad opšti pregled današnjeg društva – kao u pesmama Ispeci pa reci, Dobro veče ili Teret – a onda odlaze u mnogo dublja i lična sećanja, osećanja i intimne trenutke. Tako nas pušta u svoj život kroz pesme Otac i sin, Za tebe ili Minijatura.

Muzički, ovde će se pronaći i fanovi muzike Toma Vejtsa, bez njegovog hrapavog glasa, naravno, ili možda čak instrumentala Mulatu Astatkea, koje šira publika najčešće poznaje sa saundtreka filmova Džima Džarmuša. Uostalom, lako je zamisliti ovaj album kao muzičku podlogu za neki Džarmušov film.

Istovremeno, prepoznaće se i tragovi onoga što rade Darko Rundek ili Maks Jurčić sa svojim Plesačem sporog stepa, dva velika autora koji su, na ovaj ili onaj način, u nekom trenutku karijere kao i Matić imali dodir sa regeom. Čak će i fanovi Balaševićeve muzike iz osamdesetih u nekim pesmama pronaći nešto za sebe.

Ipak, sve su to samo reference i preporuke za slušanje. Intimno je pre svega priča za sebe. Sastavio ju je čovek koji je pred nas izneo sve što ima, bez zadrške, bez stida, i iskreno otpevao koga i šta voli, ali i šta ga muči. Takvi albumi danas se retko sreću, čak i među klincima početnicima, a još ređe među iskusnim pregovaračima rokenrol kulture.

Istina, Intimno je možda moglo biti i kraće. Umesto 18 pesama i duplog albuma, moglo je da stane i u deset pesama i dve strane vinila. Ali tada možda ne bi bilo tako iskreno i iz duše, već proračunato. Zato je moguće da ni ova moja poslednja zamerka zapravo nije potrebna izdanju koje, uz dovoljno pažljivu publiku, lako može postati klasik o kojem će se pričati narednih godina.

Ako ovo čitate pre 19. marta, imate priliku da sve ove pesme uživo čujete u samostalnoj ugostiteljskoj radnji Sprat u Cetinjskoj. Verujem da ovako nešto lično, rasplesano i razigrano uživo celu priču podiže na jedan sasvim drugi nivo.

BONUS VIDEO: