Dik Van Dajk pripisuje dugovečnost jednoj navici – a nauka to potvrđuje

Legendarni američki glumac i komičar Dik Van Dajk, poznat po klasicima poput Mary Poppins i Chitty Chitty Bang Bang, proslavio je 13. decembra 2025. godine stoti rođendan. (Hvala svima koji su nam pisali u komentraima da smo u prvoj verziji napisali pogrešnu godinu, odnosno 2026)

Omiljeni glumac svoju izvanrednu dugovečnost pripisuje pozitivnom stavu prema životu i činjenici da se nikad ne ljuti.

Iako dugovečnost, naravno, zavisi od brojnih faktora – uključujući genetiku i stil života – postoji naučna osnova za Van Dajkove tvrdnje.

Pozitivne emocije i dug život

Brojna istraživanja pokazuju da održavanje niskog nivoa stresa i optimističan pogled na život imaju korelaciju sa dugovečnošću.

Na primer, u ranim 1930-ima istraživači su zamolili grupu od 678 mladih časnih sestara da napišu autobiografiju kada su ušle u samostan. Šezdeset godina kasnije, njihovi radovi su analizirani i upoređeni sa dugoročnim zdravstvenim ishodima.

Istraživanje je pokazalo da su žene koje su u mladosti izražavale više pozitivnih osećanja (poput zahvalnosti umesto ogorčenosti) živele u proseku deset godina duže od onih čiji su tekstovi imali negativniji ton.

Slična britanska studija pokazala je da optimisti žive između 11% i 15% duže od pesimista, dok istraživanje iz 2022. godine, obuhvatajući oko 160.000 žena, ukazuje da su optimistične žene verovatnije doživele 90. godinu života.

Zašto bes ubrzava starenje

Jedno objašnjenje ovih rezultata odnosi se na uticaj ljutnje na srce. Ljudi koji su pozitivni ili optimistični bolje kontrolišu svoju ljutnju, što je važno jer bes izaziva lučenje adrenalina i kortizola, glavnih hormona stresa, posebno kod muškaraca. Čak i kratki ispadi besa mogu negativno uticati na kardiovaskularno zdravlje.

Hronični stres i bes povećavaju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2, bolesti koje čine oko 75% prerane smrtnosti. Dakle, Van Dajkova tvrdnja da se ne ljuti možda jeste jedan od razloga njegove dugovečnosti.

Postoji i ćelijsko objašnjenje: stres utiče na skraćivanje telomera, zaštitnih kapica na krajevima hromozoma koje čuvaju DNK u našim ćelijama. Kako starimo, telomeri postaju kraći, a ćelijama teže da se dele i obnavljaju. Stres i nekontrolisana ljutnja ubrzavaju ovaj proces, dok meditacija i tehnike smanjenja stresa mogu pomoći u očuvanju dužine telomera, piše Science Alert.

Praktikujte pozitivne navike

Optimisti su takođe skloniji zdravim navikama, kao što su redovno vežbanje i zdrava ishrana, što dodatno podržava dug život. Čak i sam Dik Van Dajk i danas pokušava da vežba najmanje tri puta nedeljno.

Ako želite da živite dugo kao Van Dajk, naučnici savetuju da kontrolišete stres i bes. Suprotno popularnom verovanju, pokušaji “ispuštanja” besa – udaranjem džaka, vrištanjem u jastuk ili trčanjem dok osećaj ne prođe – zapravo ne pomažu i dodatno opterećuju srce. Bolje funkcionišu tehnike smirivanja: usporeno disanje, brojanje u sebi, joga ili meditacija.

Takođe, vežbanje prisustva u trenutku – svesno uživanje u svakodnevnim aktivnostima i trenucima sa voljenima – može poboljšati pozitivne emocije. Za odrasle, “igra” znači raditi nešto što jednostavno prija i zabavlja, bez posebnog cilja, što dodatno podiže raspoloženje i podržava zdravlje.

Na kraju, Dik Van Dajkov savet je jasan: upravljajte besom, njegujte optimizam i pravite prostor za pozitivne emocije – to ne samo da pomaže vašem zdravlju, već i može produžiti život.