Šta je “nonnamaxing”? Način života italijanskih baka mogao bi biti tajna dugovečnosti

Nakon preseljenja u Italiju 2024. godine, jedna od prvih stvari koje je novinarka Nikol Karlis primetila bio je specifičan način života italijanskih baka, odnosno nonna, piše ona za SELF.

One svuda idu peške, često i preko celog grada, bez ikakve pomoći. Mnoge su doterane, ali ne pokušavaju da prikriju svoje godine. Zato nije iznenađujuće što se na društvenim mrežama pojavio trend nazvan nonnamaxxing – ideja da se život može poboljšati usvajanjem navika italijanskih baka.

Od italijanskih baka zaista može mnogo da se nauči. Italija je pri samom vrhu Evropske unije po očekivanom životnom veku, a broj stogodišnjaka tamo raste. Deo sela na Sardiniji ubraja se među pet svetskih Plavih zona, prenosi Index.

Saveti za nonnamaxxing uključuju manje vremena na društvenim mrežama, domaću hranu i duge ručkove sa prijateljima. No, iza onoga što dobro izgleda na Instagramu i TikToku krije se nešto više. Licia Ferc, 96-godišnja nonna iz Viterba, za SELF kaže da je istina zapravo suprotna od povlačenja iz života.

„Šminkam se i nosim vesele boje, čak i kad ne izlazim iz kuće, jer je lepo predstaviti se kao čin ljubavi prema sebi“, kaže Ferc.

Prihvatanje starenja

Italijanske bake uglavnom ne pokušavaju da izgledaju mlađe nego što jesu. Na bazenima i plažama žene svih uzrasta, uključujući bake, često nose bikinije. To deluje osvežavajuće i odražava kulturni stav da je starenje prirodan deo života.

Ferc smatra da je upravo takav način razmišljanja ključ njenog dugog i zdravog života. „Nikada nemojte o sebi razmišljati kao o staroj osobi. Rođeni ste mladi.“

Pokazalo se da pozitivan stav prema starenju može pomoći ljudima da žive duže. Nedavna istraživanja pokazala su povezanost između toga kako žene gledaju na starenje i brzine kojom zaista stare.

Sonja Ljubomirski, profesorka psihologije na Univerzitetu California u Riversajdu, kaže da je način razmišljanja poput naočara ili kaputa.

„Izuzetno je važno kakav stav imamo prema starenju. Da li je ono dar? Predstavlja li mudrost, zrelost i bogatstvo života ili propadanje i gubitak? I jedno i drugo može biti istina, ali na nama je da izaberemo kako ćemo na to gledati.“

Aktivna uloga u brizi za druge

Kada roditelji dolaze po decu u školu u Italiji, tamo nisu samo majke i očevi, već i bake. One su snažno uključene u živote svojih unuka i aktivno učestvuju u njihovom odrastanju. Italijanska ekonomija velikim delom se oslanja na neplaćeni rad baka, o čemu se često raspravlja u lokalnim roditeljskim grupama.

Istraživanja pokazuju da briga o drugima u starijem uzrastu može doprineti zdravijem starenju i zaštititi od kognitivnog opadanja. Jedna studija pokazala je da bake i deke koji čuvaju unuke, pomažu im oko domaćih zadataka ili ih voze u školu postižu bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalnih sposobnosti od onih koji nisu uključeni u brigu.

„Živim sa svojim unukom. Ja sam prabaka i svaki dan sa praunukom dar je koji me neprestano veseli“, kaže Ferc.

Čak i oni koji nisu bake ili deke mogu imati koristi od pomaganja drugima. Prema istraživanju objavljenom u American Journal of Preventive Medicine, ljudi koji volontiraju više od 100 sati godišnje imaju manji rizik od smrtnosti, više optimizma i jači osećaj svrhe.

Hodanje kao način života

Italijanski gradovi i sela su veoma prilagođeni pešacima, pa hodanje tamo nije samo rekreacija, već deo svakodnevice. Čak i kada neko ima automobil, do mnogih mesta može se stići jedino peške zbog uskih ulica karakterističnih za italijanske gradove.

„Hodanje je najosnovniji oblik fizičke aktivnosti, a stotine istraživanja potvrđuju da ljudima pomaže da sporije i kvalitetnije stare“, kaže Danijel Liberman, profesor ljudske evolucione biologije na Univerzitetu Harvard.

Paola Marioti, pedijatrica i nonna iz Firence, kaže da joj je hodanje izuzetno važno, kao što je bilo i njenim bakama i dekama, koji nisu imali automobil i svuda su išli peške. Danas nastoji da napravi najmanje 5000 koraka dnevno, a cilj joj je 10.000. Studija iz 2025. pokazala je da čak i 15 minuta brzog hodanja dnevno može smanjiti rizik od prerane smrti.

Umeće življenja u trenutku

U italijanskim kafićima bake često mirno piju kafu, posmatraju ljude i ne gledaju u mobilne telefone. Neki bi to nazvali dolce far niente – slatkoća nerada.

Takvi trenuci odmora i prisutnosti u Italiji su češći, ali iza njih stoji nešto dublje. Oni odražavaju način života u kojem se kvalitet stavlja ispred količine, a stalna produktivnost nije najvažnija vrednost.

Psihoterapeut Džonatan Alpert smatra da nonnamaxxing ima manje veze sa stvarnim italijanskim bakama, a više sa željom generacije Z da pobegne od kulture neprestanog rada.

„Privlačnost leži u fantaziji o životu koji deluje prizemljeno, toplo i bez žurbe. Mnogi mladi ljudi sagorevaju od pritiska da stalno budu produktivni i da sopstveni život pretvore u sadržaj.“

Iako se multitasking može činiti efikasnim, istraživači upozoravaju da često ima suprotan efekat i povećava nivo stresa. Protivotrov za takav način života jeste svesnije življenje.

Ishrana u skladu sa prirodom

U Italiji se veliki naglasak stavlja na sezonske namirnice. Na mnogim pijacama kupci mogu videti table sa spiskom voća i povrća koje je u sezoni tokom pojedinog meseca.

Antonino De Lorenco, profesor emeritus humane ishrane na Univerzitetu Rim Tor Vergata, kaže da vrednost nije samo u raznovrsnosti ishrane, već i u tome što sezonske namirnice najčešće sadrže manje konzervansa i industrijskih dodataka.

„Svežina, raznovrsnost, zrelost i način pripreme mogu značajno uticati na nutritivnu vrednost hrane“, kaže.

Zaista, mediteranska ishrana, koja se zasniva na maslinovom ulju, povrću, voću, celovitim žitaricama i mahunarkama, povezana je sa dugovečnošću. Istraživači često ističu da mediteranska ishrana nije dijeta, već način života.

Povezanost sa zajednicom

Italijanske bake poznate su po tome što su snažno povezane sa svojim susedima i zajednicom, ponekad čak i previše. Na društvenim mrežama često kruži šala da su upravo italijanske bake najbolji bezbednosni sistem u Italiji.

„Najvažnija stvar za dug i srećan život? Nemojte se izolovati“, kaže Fertz. „Uvek budite u kontaktu sa ljudima, putujte, planirajte druženja i izlazite iz kuće.“

Prema istraživanjima, osećaj svrhe može pomoći u očuvanju kognitivnih sposobnosti u starijem dobu i smanjiti rizik od depresije i usamljenosti. Bilo da je reč o hobiju, volontiranju ili učešću u životu zajednice, najvažnije je ostati povezan sa drugima.

Jer, kako kaže Ferc, „jedino što vas zaista čini starima jeste dosada“.