Frojdova najkontroverznija ideja: Da li zaista privlačimo ljude koji nas ranjavaju?

Zašto se neki ljudi iznova i iznova nađu u sličnim ljubavnim odnosima, iako iskreno žele nešto potpuno drugačije? Zašto jedni stalno biraju emocionalno nedostupne partnere, dok se drugi ponovo i ponovo nalaze u vezama koje ih iscrpljuju, povređuju ili ostavljaju prazninu?

Sigmund Frojd je verovao da ljubav nije ni blizu tako racionalna kako bismo želeli da mislimo.

Po njegovom shvatanju, često nas nesvesno privlači ono što nam je poznato — čak i kada nas boli. Upravo ta ideja i danas važi za jednu od najkontroverznijih u psihologiji odnosa.

„Prisila ponavljanja“: zašto ponavljamo iste obrasce

Frojd je primetio da ljudi često ponavljaju iste emocionalne scenarije, čak i kada im donose patnju. Taj fenomen nazvao je prisila ponavljanja — nesvesna potreba da ponovo stvaramo slične situacije, odnose i osećanja iz prošlosti.

Prema njemu, ljude ne privlači nužno ono što je za njih dobro, već ono što im je psihološki poznato, piše Sensa.si.

Ako je neko odrastao uz emocionalno distanciranog roditelja, kasnije može nesvesno tražiti partnere koji u njemu ponovo bude isto osećanje — potrebu za ljubavlju, potvrdom ili bliskošću. Iako osoba ne želi da pati, njen unutrašnji obrazac to može da prepozna kao „ljubav“.

Zašto nas „mirna“ ljubav ponekad odbija?

Jedna od najzanimljivijih Frojdovih ideja jeste da ljudi često mešaju intenzitet sa ljubavlju.

Ako smo navikli na odnose puni nesigurnosti, emocionalnih oscilacija i tenzije, stabilna i mirna veza može da nam deluje neobično — pa čak i dosadno.

Zbog toga se neki ljudi snažno zaljubljuju u partnere koji ih emocionalno destabilizuju. Nesvesno traže poznat obrazac: borbu za pažnju, osećaj da ljubav mora da se zasluži ili strah od napuštanja.

Psiha bira poznatu bol umesto nepoznate sigurnosti

Frojd je smatrao da se u ranim odnosima sa roditeljima formira naš „unutrašnji model ljubavi“. Način na koji smo bili viđeni, smirivani, prihvaćeni ili odbijani kasnije snažno utiče na to šta tražimo u partnerskim odnosima.

Ako dete nije imalo emocionalnu sigurnost, odrasla osoba može nesvesno da povezuje ljubav sa nesigurnošću, čežnjom ili strahom.

Da li smo osuđeni na loše odnose?

Ne — ali to znači da ljubavne izbore ne pravimo isključivo svesno, već i iz dubokih, nesvesnih obrazaca.

Frojd je verovao da ti obrasci gube snagu tek kada ih postanemo svesni. Kada čovek počne da prepoznaje zašto ga određeni tip odnosa privlači, može da razdvoji pravu emociju od ponavljanja stare dinamike.

To, međutim, nije lak proces. Stabilna i sigurna veza u početku može delovati neobično, jer nema dramatičnih uspona i padova na koje smo navikli. Ali upravo osećaj mira, poštovanja i emocionalne sigurnosti često je znak zdravije ljubavi.