Frojd: “Pametan čovek nikada ne govori o ove dve stvari”

Iako su mnoge teorije Sigmunda Frojda tokom decenija osporavane ili potpuno odbačene, njegova zapažanja o ljudskoj prirodi i dalje opstaju kao zanimljiv podsetnik na to kako funkcionišu ego, ambicija i međuljudski odnosi. Posebno je zanimljiva jedna njegova ideja koja poslednjih godina ponovo kruži društvenim mrežama i psihološkim portalima: pametni ljudi, smatrao je Frojd, ne govore previše o svojim uspesima i planovima.

Ljudi vaše uspehe gotovo uvek mere kroz sopstveni život

Prema Frojdovom razmišljanju, uspeh kod drugih ljudi često ne izaziva samo divljenje, već i poređenje. Kada neko iz okruženja postane uspešniji, bogatiji ili srećniji, to kod drugih može probuditi osećaj nesigurnosti, zavisti ili distance.

To, naravno, ne znači da treba skrivati svoje uspehe ili umanjivati ono što ste postigli. Ali način na koji, kada i kome govorite o svojim pobedama može značajno promeniti reakciju okoline. Pogrešna publika lako pretvara podršku u takmičenje, a prijateljstvo u tihu nelagodu.

Frojd je smatrao da isto važi i za konstantno deljenje problema i neuspeha. Ljudi koji stalno govore o svojim krizama često privlače one koji se hrane tuđom negativnošću — osobe koje ne nude rešenje, već uživaju u drami.

Zašto planovi često propadnu kada ih prerano izgovorimo naglas

Verovatno vam se nekada dogodilo da sa velikim entuzijazmom pričate o novom projektu, promeni posla, putovanju ili životnom planu — i da ubrzo nakon toga motivacija misteriozno nestane.

Frojd je verovao da problem nije nužno u drugim ljudima, već u našem umu. Kada svoje planove podelimo sa okolinom, dobijamo reakciju, potvrdu i osećaj kao da smo već napravili prvi korak. Mozak tada delimično registruje cilj kao „ostvaren“, zbog čega opada unutrašnji pritisak da se on zaista realizuje.

Drugim rečima, deo energije koji je trebalo da ode na akciju potroši se na priču o akciji.

Zato je smatrao da je često mudrije prvo završiti posao, a tek onda govoriti o njemu. Ne zbog misterije ili tajnovitosti, već zbog očuvanja fokusa i lične discipline.

Tišina kao oblik samopouzdanja

U vremenu kada se gotovo svaki plan, uspeh ili emocija odmah objavljuju na internetu, Frojdova ideja deluje gotovo kontrakulturno. Ipak, možda upravo zato danas ponovo zvuči relevantno.

Nisu svi ciljevi stvoreni da odmah postanu sadržaj za publiku. Neke stvari zaista bolje rastu u tišini, piše Sensa.si.