Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama? I još 19 životnih lekcija jednog od najuticajnijih psihologa sveta

Mihail Litvak, ruski psihoterapeut i doktor medicine, važi za jednog od najcenjenijih psihologa savremenog doba. Njegov rad prepoznat je širom sveta, a posebno je poznat po metodi „psihološkog aikida“ – načinu rešavanja konflikata koji se zasniva na smirenosti, razumevanju i psihološkoj stabilnosti umesto na borbi i sukobu.

Litvakovi stavovi su direktni, ponekad brutalno iskreni, ali upravo zbog toga i toliko citirani. U njima nema romantizovanja života – samo jasnih poruka o odgovornosti, odnosima, unutrašnjoj snazi i ličnom razvoju.

U nastavku izdvajamo 20 njegovih ključnih životnih lekcija koje mogu promeniti način na koji posmatrate sebe i druge:

20 zlatnih saveta Mihaila Litvaka

Ako čovek ne može da kaže ništa dobro o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima.

Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš.

Depresivno stanje je dato čoveku da bi razmišljao o sebi.

Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide napred. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen.

Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama?

Radi šta želiš i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti.

Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo kada smo usamljeni.

Nezrela ličnost često zna, ali ne ume. Zrela ne samo da zna, već i ume. Zato nezrela ličnost kritikuje, a zrela dela.

Ja ne znam put do uspeha, ali znam put do neuspeha – to je želja da se svidimo svima.

Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli.

Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbežati.

Postigni uspeh – proći će uvrede.

Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno.

Postoji samo jedan validan razlog za prekid veze i prestanak radnog odnosa – nemogućnost ličnog rasta u datim okolnostima.

Treba deliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima. Prijatelj će se obradovati, a neprijatelj uzrujati.

Ne juri sreću – i naći ćeš mesto gde ona živi. A to mesto je u tebi samom. Put do nje je razvoj sopstvenih sposobnosti.

Sreća je „nusproizvod“ pravilno organizovanog delovanja.

Ako nekome nešto želiš da dokažeš, znači da živiš za onoga kome to dokazuješ. Kada živiš za sebe, nema potrebe za dokazivanjem.

Mašta je glas naših sposobnosti. Zato san treba da prati realne mogućnosti i put kako da se ostvari – bez žurbe, ali sa upornošću.

Bolje je komunicirati s dobrom knjigom nego s praznim čovekom.