Jelo koje je nastalo pre skoro 70 godina u Beogradu i osvojilo Jugoslaviju: Titov kuvar je improvizovao zbog jedne gošće i napravio istoriju

Pre skoro 70 godina u jednom beogradskom lokalu nastalo je jelo koje je ubrzo postalo simbol jugoslovenske kuhinje. Karađorđeva šnicla danas je nezaobilazna na menijima brojnih restorana širom nekadašnje zajedničke države, a njena priča zanimljiva je gotovo koliko i njen ukus, piše Metropilitan.si.

Prema rečima njenog tvorca Milovana Miće Stojanovića, profesora kulinarstva i dugogodišnjeg ličnog kuvara jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, ovo poznato jelo nastalo je sasvim slučajno sredinom pedesetih godina prošlog veka.

Stojanović je pričao da je oko 1956. ili 1957. godine radio u beogradskom lokalu Golf, kada je jedna gošća naručila kijevski kotlet, specijalitet od pilećeg mesa i putera. Pošto u tom trenutku nije imao potrebne sastojke, morao je da se snađe i improvizuje.

Umesto piletine upotrebio je teleću šniclu, dodao kajmak i tako napravio potpuno novu kombinaciju. Gošći se jelo toliko dopalo da je ubrzo postalo jedan od najvećih hitova jugoslovenske gastronomije.

Zašto se zove Karađorđeva šnicla?

Ime je dobila po Karađorđu Petroviću, vođi Prvog srpskog ustanka i osnivaču dinastije Karađorđević. Stojanović je kasnije pričao da je u vreme socijalističke Jugoslavije morao pažljivo da bira naziv jela zbog tadašnjih političkih okolnosti.

„Mnogi naši naučnici, borci i državnici nisu bili prihvatljivi za komunistički režim, pa sam morao da pazim da zbog imena ne bih imao problema“, prisetio se u razgovoru za BBC.

Jelo je zvanično predstavio desetak godina kasnije, na kulinarskoj izložbi u beogradskom restoranu Sunce, gde se naziv Karađorđeva šnicla prvi put pojavio i u štampanom obliku.

Danas je pohovana šnicla punjena kajmakom jedan od zaštitnih znakova srpske kuhinje. Priprema se od telećeg, svinjskog ili drugog mesa, ali Stojanović je uvek naglašavao da je upravo kajmak ono što joj daje autentičnost.

„Meso možemo prilagoditi običajima, tradiciji ili veri gostiju, ali kajmak mora uvek da bude prisutan“, govorio je.

Jelo koje je postalo gastronomski fenomen

Profesorka gastronomije Bojana Kalenjuk Pivarski sa novosadskog fakulteta smatra da je Karađorđeva šnicla poseban fenomen.

„Nijedno jelo koje je nastalo pre 50 ili 60 godina nije u Srbiji dostiglo takvu popularnost i rasprostranjenost. Zaslužuje veliko poštovanje jer je opstalo do danas i nudi ga gotovo svaki srpski restoran“, istakla je.

Iako se često poredi sa švajcarskim kordonom bliuom i sličnim specijalitetima, profesorka odbacuje takva poređenja. Prema njenim rečima, Karađorđeva šnicla je autentična zbog svog oblika, nadeva, ali pre svega zbog kajmaka, tradicionalnog mlečnog proizvoda karakterističnog za ovaj prostor.

Ipak, savremene verzije sa šunkom, sirom ili kiselim krastavcima donekle su promenile originalnu ideju ovog jela.

Sam Stojanović dao je jelu i simbolično značenje. Govorio je da šnicla predstavlja vojnika, tartar sos lentu, a kriška limuna Karađorđevu zvezdu.

Kuvar koji je spremao hranu i za Tita

Više od dve decenije Milovan Stojanović kuvao je i za Josipa Broza Tita. Počeo je kao pomoćnik, a kasnije je postao glavni kuvar, posebno tokom poseta stranih državnika i zvaničnih putovanja.

Tita je opisivao kao velikog političara, gurmana i čoveka koji nije bio previše izbirljiv kada je hrana u pitanju.

Da li je Tito ikada probao Karađorđevu šniclu, Stojanović nije mogao sa sigurnošću da potvrdi.

„Pripremao sam je, ali ne mogu da tvrdim da ju je i jeo“, rekao je.

Porodična tradicija koja traje i danas

Karađorđeva šnicla je u međuvremenu postala deo porodične tradicije Stojanovića. Početkom devedesetih godina otvorili su restoran u Zemunu, gde se ovo jelo i danas priprema po originalnom receptu.

U kuhinji glavnu reč vode Mićin sin Milan, unuk Mateja i tim kuvara, ali se i danas ponekad dogodi da legendarni tvorac ovog jela ponovo stane kraj šporeta.

Prema rečima Milana Stojanovića, Karađorđeva šnicla i dalje je najtraženije jelo u njihovom restoranu. Recept nikada nije bio tajna, jer ga je njegov otac svojevremeno javno predstavio.

„Postoje samo dva mala detalja u pripremi, ali oni ne odlučuju o ukusu“, rekao je.