Dan planete Zemlje

Događaj kojim se u celom svetu podržava zaštita životne sredine izrastao je iz velikih ekoloških protesta pre 50 godina. Dan planete Zemlje prvi put je obeležen 22. aprila 1970, zvanično je ustanovljen nekoliko decenija kasnije, a globalnim ekološkim akcijama koje se realizuju svakog proleća upravlja organizacija Earthday.org. Dan naše planete ovog proleća obeležava se u 193 zemlje sveta, a centralna tema je – Restore our planet (Obnovimo našu planetu).

Prvih 50 godina

Moderni ekološki pokret rođen je 1970. usled zabrinutosti za životnu sredinu, i svesti o tome da zagađena životna sredina ugrožava ljudsko zdravlje. Decenijama uoči rađanja velikog ekološkog pokreta stanje u SAD je bilo prilično zabrinjavajuće – vazduh su gasovima trovali automobili, industrija je takođe bila veliki zagađivač, a o ekološkim temama se malo govorilo.

Knjiga Silent Spring Rejčel Karson koja se bavila vezom između zagađenja i ljudskog zdravlja, objavljena 1962, postala je bestseler i prodata je u više od 500 000 primeraka u 24 zemlje. Autorka je u njoj dokumentovala negativne uticaje na životnu sredinu izazvane neselektivnom upotrebom pesticida, i optužila hemijsku industriju za širenje dezinformacija.

Zatim se dogodilo i masovno izlivanje nafte u Santa Barbari u Kaliforniji, ekološka katastrofa koja je podstakla zabrinutost i razmišljanja o potrebi zaštite životne sredine. Senator Gejlord Nelson, inspirisan studentskim antiratnim pokretom je, zajedno sa konzervativnim republikanskim kongresmenom Mekloskijem, regrutovao aktivistu Denisa Hejsa da 22. aprila održi predavanje studentima. Događaj nazvan Dan planete Zemlje uključio je veliki broj organizacija, i bio promovisan širom SAD.

Dan planete Zemlje nadahnuo je 20 miliona Amerikanaca (u to vreme 10% ukupne populacije SAD) da izađu na ulice kako bi demonstrirali protiv pogubnog uticaja industrijskog razvoja dugog 150 godina. Na masovnim skupovima ljudi su tada protestovali zbog izlivanja nafte, kao i protiv zagađivača fabrika i elektrana, sirove kanalizacije, toksičnih deponija, pesticida, autoputeva, gubitka divljine i izumiranja divljih životinja. Održani protesti rezultirali su stvaranjem Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država krajem 1970. i donošenjem niza različitih zakona koji se odnose na životnu sredinu.

Nekoliko decenija kasnije, 1990, grupa ekoloških lidera prišla je Denisu Hejsu kako bi ponovo zajedno organizovali još jednu veliku kampanju za planetu. Dan planete Zemlje postao je tada globalni događaj – obeležen je u 140 zemalja sveta, a učestvovalo je 200 miliona ljudi. Tada je fokus bio na recikliranju, a deset godina kasnije, u osvit novog milenijuma, kao najveći ekološki problem detektovano je – globalno zagrevanje. Prioritet delovanja ekoloških grupa širom sveta postalo je – zalaganje za čistu energiju.

Dan planete Zemlje 2021.

Iz prvog Dana planete Zemlje, održanog pre pet decenija, izrasla je organizacija Earthday.org koja je stvorila civilno orijentisane inovativne programe (sa partnerima unutar i izvan ekološkog pokreta), za rešavanje novih izazova. Organizacija je pokrenula brojne ekološke kampanje koje mobilišu ljude širom sveta (aktuelan je poziv svima da se ujedine u rešavanju klimatske krize).

Misija Earthday.org je da diverzifikuje, obrazuje i aktivira svetski ekološki pokret. Sarađuju sa više od 75.000 partnera u preko 190 zemalja u vođenju različitih akcija za našu planetu. Svakog proleća realizuju različite programe obeležavajući Dan planete Zemlje – prošle godine ovaj dan je obeležen u 194 zemlje, a učestvovalo je 5000 ekoloških grupa.

Tema ovogodišnjeg Dana planete Zemlje je – Restore our planet. Globalni omladinski klimatski Samit koji počinje 20. aprila predvodi organizacija Earth Uprising, a događaj će se sastojati od panela, govora, diskusija i posebnih poruka. Učestvovaće, pored ostalih, i poznati mladi ekološki aktivisti – Greta Tunberg i Aleksandrija Vilasenor. U večernjim satima 20. aprila, brojni hip-hop klubovi predstaviće zajednički virtuelni događaj nazvan – Mi ćemo disati. Ideja je da se ispita klimatska i ekološka pravda povezivanjem klimatske krize sa pitanjima zagađenja, siromaštva, policijske brutalnosti i pandemije.

Za 21. april najavljen je Globalni samit o obrazovanju koji organizuje Education International. Višejezični virtuelni samit obuhvatiće nekoliko vremenskih zona, a na njemu će učestvovati istaknuti aktivisti sa svih kontinenata. Glavna tema je Uloga prosvetnih radnika u borbi protiv klimatskih promena i potreba edukacije o klimatskim promenama.

Na sam Dan planete Zemlje, 22. aprila, održaće se veliki onlajn događaj. Na programu su radionice, panel diskusije, predavanja. Biće tu mnogi stručnjaci i aktivisti, a govoriće se o klimi i ekološkoj pismenosti, o tehnologijama klimatske obnove, naporima za pošumljavanje, regenerativnoj poljoprivredi, ekološkoj pravdi i pravednosti, o akcijama čišćenja… Detalji programa mogu se videti na www.earthday.org.

Naš deo planete

Ove godine Srbija Dan planete Zemlje obeležava u alarmantnoj situaciji, u jeku sopstvene borbe za rešavanje krupnih ekoloških pitanja. Životna sredina je zapuštena, zagađenje vazduha, vode i zemljišta je ogromno, ekološki problemi se ignorišu, ugroženi su i zdravlje ljudi i naša budućnost. U određenim delovima Srbije ugrožavaju se prirodni resursi, a apeli da se preispitaju odluke vlasti koje mogu da imaju katastrofalne posledice su sve glasniji.

Dan planete Zemlje kod nas se dugo godina obeležavao festivalom Supernatural – muzičkim festivalom i okupljanjem u prirodi. Festival pokrenut 2007, okupljao je svakog aprila veliki broj ljudi, najpre na Košutnjaku, a zatim na Adi Huji. Supernatural je prerastao u ekološki pokret koji okuplja ljude iz raznih oblasti delovanja, bavi se podizanjem ekološke svesti, i bavi se radom na konkretnim ekološkim i umetničkim projektima koji doprinose očuvanju i unapređenju životne sredine.

O ovdašnjim ekološkim problemima informiše Eko straža – neprofitabilna i nezavisna ekološka organizacija.

Cilj im je da probude svest o ekološkim problemima i imaju nekoliko pravaca delovanja. Primarni cilj je širenje svesti o aerozagađenju i njegovom uticaju na zdravlje ljudi.

„Ovaj problem može dramatično da ugrozi zdravlje građana. Sekundarno se bavimo i drugim zagađenjima (zagađenjem voda, zemljišta), ali i pitanjima ugrožavanja biodiverziteta, bespravne seče šuma i nemarnog ponašanja pojedinaca.“

Naslovna fotografija: Unsplash