Ekologija za urbane

Mnogo modernih priča započinje rečenicom: „Gradski život zamenio sam životom na selu…“. Ako ste ipak od onih koji svoj život ne mogu da zamisle van grada i nemaju plan da se presele na selo, krajnje je vreme da promenite svoje navike kada je ekologija u pitanju. Tada će i život u gradu biti mnogo bolji i kvalitetniji.

Problemi koji ne nestaju

Činjenice su poražavajuće – od 1990. godine globalno zagrevanje je usled emisije štetnog ugljovodonika poraslo za čak 50%. Ovo zagrevanje ubrzava klimatske promene i ugrožava opstanak miliona ljudi, biljaka, i životinja. Posledice klimatskih promena su suše, požari i poplave, ekstremni vremenski uslovi, nestanak godišnjih doba, ugroženost opstanka biljnih i životinjskih vrsta. Naravno, ugroženo je i zdravlje ljudi – procena Svetske zdravstvene organizacije je da 90% čovečanstva udiše zagađen vazduh, a podaci o smrtnosti od zagađenog vazduha i vode su zastrašujući.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

UN se zalaže i za adekvatan tretman otpadnih voda, i za minimiziranje upotreba hemikalija koje zagađuju vodu i zemlju. Problem je, naravno, i nerazgradiva plastika – okeani su postali ogromne deponije plastike, kao i mesta za izlivanje otpadnih voda i goriva. Posledice toga su nesagledive – dovoljno je pogledati neki dokumentarac na ovu temu pa da se zapitate koliko daleko čovek u svojoj bahatosti može da ode.

Životnu sredinu ugrožava i intenzivna proizvodnja hrane. UN smatraju da je neophodno promeniti model proizvodnje hrane i naše prehrambene navike. I preporučuje okretanje lokalnim namirnicima biljnog porekla radi uštede energije i smanjenja emisije ugljenika. I kad je proizvodnja hrane u pitanju, i kad je u pitanju energija koja se koristi u domaćinstvima, i u saobraćaju, neophodno je smanjenje upotrebe fosilnih goriva i okretanje čistijim, praktičnim, obnovljivim izvorima energije (solarna energija, energija vetra).

Zanimljiv podatak je i da će u narednoj deceniji jedan od najvećih izazova biti – rast gradova. Metropole budućnosti moraće da budu kompaktne, sigurne, ekološke i energetski efikasne, s više zelenih površina, s ekološki prihvatljivijim zgradama, kao i s održivijim načinima prevoza.

Danas studije pokazuju da svetski gradovi emituju ukupno oko 70% ugljen-dioksida. Pored zagađenja vazduha veliki problem u gradovima jeste i otpad – 27 svetskih megalopolisa proizvodi 12% globalnog otpada, što ugrožava javno zdravlje i ravnotežu okolnih ekosistema. Mnogo je još akutnih ekoloških problema, a mnoge razvijene države uhvatile su se u koštac s njima osmišljavajući konkretne mere i dugoročne strategije.

Zeleni gradovi

Svetska konsultantska kompanija Arcadis koja se bavi prirodnim dobrima svake godine objavljuje rang-listu 100 najodrživijih gradova na svetu – u socijalnom, ekonomskom i ekološkom smislu.

Najbolje su rangirani oni gradovi strukturisani tako da štite životnu sredinu. Prilikom kreiranja ove liste procenjivale su se zelene površine, potrošnja energije, emisija ugljenika, udeo prečišćenih otpadnih voda, dostupnost vode za piće, podsticaji za upotrebu električnih vozila… Na prvom mestu liste najodrživijih gradova našla se švedska prestonica Stokholm. Na drugom i trećem mestu su Frankfurt i Cirih, slede Beč, Kopenhagen, Oslo, Hamburg, Berlin, Minhen i Montreal. London je na 11. mestu, Njujork na 20, a Pariz na 25.

Stokholm je grad koji odavno ulaže u održivu infrastrukturu, ima niske emisije ugljenika i kvalitetan vazduh. Još 2010. godine Evropska komisija mu je dodelila titulu „Zelena prestonica Evrope”. Stokholm je odavno pronašao rešenja za velike probleme kao što su saobraćaj i zagađenje vazduha. Čak 40% gradske površine čine parkovi i bašte, a u gradu se nalazi i Ekopark, prvi nacionalni gradski park koji zauzima površinu od 27 kvadratnih kilometara. Pametno je osmišljen i gradski prevoz – najveći broj ljudi se vozi metroom, broj automobila u gradu je smanjen, a rezultat toga je smanjenje nivoa ugljenika za čak 25% od 1990. godine. U planu je i potpuno ukidanje fosilnih goriva do 2050. Autobusi rade na biogoriva koja obezbeđuje otpadno drvo i drugi otpadni materijal, a grad ima i 760 kilometara biciklističkih staza.

Inovativne ideje

Ekološki problemi današnjice inspirisali su mnoge da se njima pozabave i dođu do inovativnih rešenja. Tako je slovački startap Fuergi osmislio kako da zajedničku upotrebu obnovljive energije pretvori u stvarnost. Koristeći Fuergi platformu, kućni korisnici koji generišu višak solarne energije (ili one koje generiše vetar) mogu da je prodaju drugim članovima u svojoj zajednici. Umesto da koriste uobičajen model napajanja mrežom, kupci mogu da dele zajedničku energiju po nižim cenama nego što su one u glavnoj mreži. Fuergi platforma optimizuje potrošnju energije koristeći svoju sposobnost povezivanja s IoT (Internet of Things) uređajima – ovi uređaji uključuju razne kućne aparate – od toplotnih pumpi do mašina za pranje veša.

Kanadska kompanija Facedrive, po uzoru na Uber, korisnicima nudi pogodnosti deljenja vožnje do određenog odredišta. Facedrive Rideshare je prva kompanija koja je ponudila rešenja za zeleni prevoz, odnosno program koji podrazumeva smanjenje emisije ugljenika, i sadnju drveća. Kompanija pruža mogućnost vozačima, izbor između električnih, hibridnih i konvencionalnih vozila. Imaju pristupačne cene, stimulišu vozače da zarade do 90% cene vožnje, a sledeći svoju zelenu misiju do sada su zasadili 3.500 stabala. Veoma su popularni u Ontariju i Torontu, i imaju oko 1.000 vožnji dnevno.

Beogradska kompanija Strawbery Energy jedan je od pionirskih ovdašnjih zelenih startapova. Osmislili su i razvili svoju održivu ideju, plasirali je u inostranstvu, i dobili mnogo značajnih priznanja. Njihova tehnološka inovacija danas je prisutna u 50 gradova i 25 zemalja sveta. Reč je o Strawberry Pametnim Klupama, modernom urbanom mobilijaru koji se napaja solarnom energijom, i pruža uslugu besplatnog punjenja mobilnih uređaja. Klupe imaju USB priključke i bežične punjače. Pored ove osnovne funkcije, Strawberry klupe sakupljaju podatke o količini CO₂, o nivou buke, vlažnosti vazduha, temperaturi i vazdušnom pritisku u okruženju – svi ti podaci dostupni su u realnom vremenu putem besplatne aplikacije.

Srpski startap Fill, pokrenut u januaru 2019, bavi se proizvodnjom biorazgradivih papirnih slamčica, koje su alternativa plastičnim slamčicama. Direktor ovog startapa, Dragan Filipović, u razgovoru za City Magazine kaže da je ideja nastala iz ljubavi prema prirodi, nakon razmišljanja o tome koliko plastika za jednokratnu upotrebu šteti životnoj sredini.

„Krenuli smo da istražujemo koja je alternativa za plastiku, i tako smo došli do papirnih slamčica. Nakon toga je usledila poseta raznoraznim sajmovima i edukacija, zatim i osnivanje firme.”

Fill papirne slamčice proizvode se u maloj radionici u Beogradu na Medaku. Za samo godinu dana proizvodnje veliki broj ugostiteljskih objekata zainteresovao se za ove biorazgradive papirne slamčice, a potražnja je sve veća. Startap je za svoj proizvod dobio mnogo pohvala, a ostvarili su saradnju s mnogim ovdašnjim hotelima, restoranima, kao i s manjim kafićima, i distributerima hrane i pića. Svoj proizvod su plasirali i u regionu – ostvarili su saradnju s distributerima u Sloveniji koji su prodavali Fill papirne slamčice tamošnjim kafićima, restoranima i hotelima, kao i s distributerima u Crnoj Gori.

Rešavanje problema zagađenja vazduha

Nemačka kompanija BASF nedavno je pokrenula program finansiranja startap ideja iz Srbije i regiona (iz BIH, Hrvatske i Slovenije) – osnovni uslov za učešće je da prijavljena ideja direktno ili indirektno doprinosi smanjenju zagađenja vazduha u regionu.

„Kvalitet vazduha jedan je od najvećih izazova savremenog doba i tema na koju čovečanstvo sve više obraća pažnju. Bilo da se radi o ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, višedecenijskom iskustvu u proizvodnji katalizatora za smanjenje emisije štetnih gasova u automobilima ili entuzijastičnim idejama pojedinaca, evidentno je da moramo zajedno pristupiti rešavanju problema, koji već sada utiče na kvalitet života svakog od nas”, naveli su u kompaniji BASF.

Ekosamit

Ovog oktobra u Berlinu je održan Ekosamit Zoom 2020, jedan u nizu događaja koji podstiče zelene startapove. Ekosamit ima ideju da maksimizira svoj uticaj do 2030. godine, godine koja je označena kao krajnji globalni rok za dostizanje neutralnosti ugljenika.

Ekosamit podstiče i snaži pametne zelene startapove koji raznim idejama doprinose ekološkom boljitku naše planete. Reč je o konferencijama koje predstavljaju startap tržišta, doprinose i razvoju poslovanja startapova, omogućavaju zajednička ulaganja, ohrabruju inovacije… Ideja je da se razmene iskustva i osmisle nova rešenja, te da se postigne održivost u svakoj industriji, i podstakne izgradnja velikih startapova s velikim uticajem. Od 2010. godine organizovano je 20 događaja u raznim gradovima Evrope, a ove godine je na pet uspešnih onlajn događaja učestvovalo 80 govornika. Sredinom oktobra u Berlinu su mogla da se čuju iskustva predstavnika 12 kompanija – Emerald Technology Ventures, Envelio, Discovergy, Origami Energy, Clim8, Rockstart, ENIT Systems, Installion, Accure, Gradyent, C-Capture, Zero Carbon Capital.

U 2021, korisna onlajn predavanja najavljena su za 20. januar, 10. februar i 10. mart.

Zelene ideje

Mnogi koji danas zidaju kuće odlučuju se za ekološku gradnju, ekološke građevinske materijale, kao i za posebne načine izolacije. Rasprostranjena ekološka ideja jeste i prikupljanje papira, plastike, kartona, aluminijuma – materijala koji se mogu reciklirati i ponovo upotrebiti. Eko-frendli je i prodaja (i kupovina) prehrambenih namirnica lokalnog porekla koje ne moraju da prelaze dug put do potrošača (ne troši se gorivo na njihov transport, pa se tako doprinosi očuvanju zdravije životne sredine).

Ekološko razmišljanje i delovanje moguće je i kad je moda u pitanju – ako odlučite da kupujete odeću kod koje se posebno vodi računa o načinu proizvodnje i pametnom trošenju resursa u tom procesu. Ili ako kupujete odeću od recikliranih materijala. Dobre ekološke ideje su i obnavljanje starog nameštaja, pravljenje nameštaja od odbačenih materijala, kao i izrada deterdženata ili sapuna od prirodnih materijala, u kućnim uslovima. Preporučuje se i kompostiranje, odnosno pravljenje prirodnih đubriva za biljke. Ekološka svest odvešće vas i do razmišljanja kako da smanjite vožnju kolima, te da korišćenjem alternativnih vidova transporta (bicikl, električni trotinet, pešačenje) umanjite stepen gradskog zagađenja.

Postoji i mnogo grupa na društvenim mrežama koje neguju i ohrabruju ekološku svest – jedna od njih je i – Za manje smeća i više sreće – Zero & Low Waste Serbia, koja informiše o tome kako se može živeti zdravije i s manje proizvedenog otpada. Tu su informacije o velikim i aktuelnim gradskim problemima kao što je spaljivanje otpada u deponiji u Vinči, ili o raznim podsticajnim ekološkim akcijama i inicijativama – jedna od aktuelnih je i ona koja se odnosi na smanjenje otpada hrane.