Klimatske promene i posledice: Fotografije nepogoda koje su zadesile svet u poslednjih šest meseci

Nacionalni interesi ignorišu globalne ekološke pretnje. Dok požari i poplave gutaju ogromne oblasti, političari debatuju. To rade decenijama – još od sedamdesetih godina prošlog veka, kad je termin globalno zagrevanje ušao u širu upotrebu.

Na nedavno održanom sastanku u Napulju, predstavnici 20 industrijski najrazvijenijih zemalja, okupljenih u forumu G20, nisu uspeli da se dogovore kako će umanjiti emisije štetnih gasova koje su zaslužne za klimatske promene. Ekološki aktivisti i naučnici u tome vide loš znak, jer je ostalo samo oko tri meseca do održavanja 26. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu. Na njoj bi trebalo da se usvoje mere kojim će se porast prosečne temperature na planeti zustaviti na 1,5 ˚C, što se neće dogoditi ukoliko ponovo bude neslaganja.

„Bez većih ambicija Kine, Brazila, Rusije i Australije Konferencija neće omogućiti budućnost kakva je potrebna našoj planeti“, rekla je Tanja Stil iz Svetske fondacije za prirodu. Naučnici upozoravaju da je energetska politika zemalja koje Stil pominje neodrživa, ali one uprkos tome otežavaju sporazume. Ako nastave sa emisijom štetnih gasova kao do sada, tokom narednih decenija prosečna temperatura na planeti mogla bi da se poveća za neprihvatljivih pet stepeni.

Nepogode koje se povezuju sa klimatskim promenama nedavno su zadesile Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. Oko 85 požara guta oblasti Sjedinjenih Država. Temperatura u Sijetlu dosegla je ovog leta 42,2 ºC, a u Portlandu 46,7 ºC. Češku je pogodio tornado, Nemačku, Belgiju, Holandiju i Kinu nezaustavljive poplave. Trenutno je u plamenu okolina Atine, a nepodnošljiva vrelina dovela je i do požara koji je zahvatio 150 hektara šume na Zlatiboru.

Ukoliko zemlje foruma G20, koje su zaslužne za 85% ukupne emisije ugljenika u svetu, ne preduzmu neophodne mere, naučnici upozoravaju da ćemo imati više stihija. Rezultati istraživanja Eriha Fišera sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju pokazuju da će se trend obaranja vremenskih rekorda nastaviti. „Ranjivost Severne Amerike, Evrope i Kine je frapantna. Tu možemo da vidimo najveće skokove u rekordnim događajima, što je veoma zabrinjavajuće“, rekao je Fišer i dodao da mnoga mesta nisu ni izbliza videla neprilike kakve su moguće.

Da bi se naslutila budućnost dovoljno je pogledati zastrašujuće posledice vremenskih kolebanja koje su svet zadesile ove godine. Ljudi suočeni sa vatrom i vodom, prevrnuti automobili, izgubljene kuće, evakuacije i devastirana okruženja zabeleženi su na brojnim fotografijama. Uz podsećanje da imamo još malo vremena za očuvanje planete, pogledajte neke od njih u galeriji koja sledi.

Naslovna fotografija – tokom poplava koje su zahvatile delove centralne i istočne Kine voda je dostigla rekordan nivo u 33 reke (foto chinadialogue.net)