Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pararelni život Beograda: Imamo najbolje štekove na rekama, ako ih još niste otkrili, mnogo propuštate

AUTOR: Ljubica Slavković 22 Jun, 2022
Pararelni život Beograda: Imamo najbolje štekove na rekama, ako ih još niste otkrili, mnogo propuštate

Beograd već dugo sanja da siđe na reke. I dok mantru „silaska na reke” ponavljaju eksperti brojnih profila i gradski čelnici različitih epoha, beogradske reke žive neki svoj život – u gradu, a van njega. Ipak, poslednjih godina jeste primetna sve veća gužva na vodenim tokovima, a i sve je brojniji i raznovrsniji rečni komšiluk.

Šta to čini gradski rečni život, kako se u njega silazi i kako da negujemo ono najbolje u njemu?

Dužina rečnih obala u Beogradu iznosi impozantnih 200 kilometara. Na Savi i Dunavu se, na teritoriji Beograda, nalazi čak 16 rečnih ostrva, ada. Najpoznatija, Ada Ciganlija, iz ostrva je pretvorena u poluostrvo, Savsko jezero i gradsko izletište kakvo je danas 1957. godine. Koju godinu kasnije niče i prva sojenica na Adi Međici, rečnom ostrvu preko puta centralnog dela Ade Ciganlije, koje pripada teritoriji Novog Beograda.

Za razliku od savskih koju karakteriše niska kuća za odmor, dunavske najpopularnije ade, Veliko ratno ostrvo i Gročansku odlikuje gušće rastinje i manja prohodnost, osim na njihovim špicevima gde se nalaze i kupališta. Kako se Beograd prostire na obe svoje reke i baš tamo gde se jedna uliva u drugu, pa njihove granice onim manje oštrog oka i nisu vidljive, one svakako postoje. Njihove vode se razlikuju, ne samo u čistoći, dubini i širini, već i „ponašanju”, karakteristikama i uslovima plovidbe, kao i brojnim rečnim zajednicama koje ih čine, kako prirodne tako i ljudske. Obe su plovni putevi, važne saobraćajnice, na kojima stalno trasiraju barže – veliki teretni brodovi, kojima je potreban čitav kilometar da se zaustave – i zato ne želite da im se nađete na putu. Obe su evropske reke, i obe se iz centra grada pružaju dalje u svoje tokove. Ipak, životi na njima se razlikuju.

Arhitektura i divljina

Beogradski Dunav karakterišu mahom komercijalni splavovi, kafići, restorani, noćni klubovi i po koji hostel, dok Savom dominiraju kuće za odmor. I na Savi se nalaze brojni uslužni objekti, naročito u novobeogradskoj zoni, ali zahvaljujući Adi Ciganliji i Adi Međici, plovidba Savom pruža kinematografski doživljaj mašte bez kraja, različita otelotvorenja kako kućice za odmor mogu da se snivaju, u kojim formama, bojama, oblicima i ličnim dodirima arhitektura može da zaživi, i to posred reke. S druge strane, Veliko ratno ostrvo i Gročanska ada pružaju jedinstveni beg iz grada a usred grada, u neprocenjivo blago netaknutog zelenila i divljeg sveta koji ga nastanjuje. I jedna i druga reka nose prizore koje ovom gradu otkrivaju sasvim bezbroj novih lica.

Rečni život ima svoja brojna pravila, od kojih su mnoga napisana, a još više njih nisu. Silazak Beograda i Beograđana na reke donosi i pogušćavanje niskesplavova, kao i porast onih koji se izdaju na veče, na dan, za žurke i druge događaje. Istovremeno, reka sve nosi – a to se odnosi i na zvuk. Gradska regulacija buke ne odnosi se na splavove. Najzaštićenije zone su one koje nisu pored ili preko reke od noćnih klubova, ali po pravilu se vikendima beogradskim rekama širi sve što Beograd čini grad koji nikad ne spava. Za one koji pak žele da uživaju u divljini beogradskih reka, istomisleće komšije su ključ – ali ne samo prve, druge ili pete, već i one desete, a i one preko vode.

Kupanje

Apsurd je Beograda nepostojanje kanalizacionog sistema i direktno izlučivanje fekalnih voda, bez ikakve prerade, pravo u njegove reke. Kanalizacioni otvori zvanično počinju od Beograda na vodi, a nezvanično od rukavca nizvodno od Ade Ciganlije, gde se u Savu uliva Topčiderka. Kanalizacione cevi se zatim nižu nizvodno do ušća Save u Dunav, a zatim i Dunavom, i stoga u toj zoni kupanje nije preporučljivo. Uzvodno od Topčiderke, pre prvih kanalizacionih cevi, Sava je čistija, uključujući i špic novobeogradske ade. Na 40 kilometara uzvodno od Beograda nalazi se selo Progar i Tarzan plaža, posećena upravo zbog čistije vode i uređenosti.

Vreme obilnih padavina je vreme kada dolazi do podizanja vodostaja, bujica raznih reka koje se u naše ulivaju, i koje tada sa sobom nose sve što im ljudi podare. Pored uobičajenog granja koje se onda taloži po splavovima (i koje bi vlasnici trebalo redovno da čiste), pri višem vodostaju do nas dopluta i svašta još nešto što čovek odluči da odloži u reku, uz zamućenost vode koja je uobičajena sa višim vodostajem. Pad vodostaja onda donosi čistije reke i olakšanje za kupače.

Plovidba

Kada je plovidba u pitanju, beogradske reke su uživanje u svako doba. Najveća opasnost preti od jakih vetrova, i tada treba biti na oprezu – vetar, a naročito jači vetrovi kojima je Beograd sklon, nisu za šalu kada se izlazi na vodu. Usidreni čamci mogu da stradaju kako od vetrova, tako i od obilnih padavina i jakih poplavnih talasa, ali najveći neprijatelj je naravno – ljudska nepažnja. Naročito vikendima na beogradskim rekama je sada već gust saobraćaj, uz brojne brze brodove i skutere, koji se isuviše često ne drže samo plovnog puta, već zalaze i tamo gde im je zabranjeno, baš zbog kupača i drugih sporijih plovila. Srećom, s porastom rečnog saobraćaja raste i kontrola na rekama, mada se glisiranje često toleriše. Kontrola na rekama podrazumeva pre svega proveru dozvola za plovidbu i upravljanje rečnim vozilom. Kao i kod svakog drugog vozila – to se odnosi na vozačku dozvolu i „saobraćajnu”, tj. plovidbenu dozvolu.

Dozvola za upravljanjem čamcem A kategorije se izdaje za upravljanje čamcima za sopstvene potrebe, do sedam metara dužine i motora snage do 15 kW. Izdaje se starijima od 16 godina koji prilažu dokaz da su plivači, fizički i psihički sposobni da upravljaju čamcem i polože stručni ispit. Dozvola za upravljanje čamcem B kategorije se izadaje starijima od 18 godina, i odnosi se na čamac dužine od sedam do 20 metara i motora jačeg od 15 kW. U Beogradu se stručni ispit polaže u lučkoj kapetaniji, podno Beogradske tvrđave, i sastoji se iz poznavanja propisa na unutrašnjim vodama, osnovama navigacije, plovila i njihovog korišćenja, motora, konstrukcije i opreme plovila, radiotelefonske službe i osnova pružanja prve pomoći. Pored udžbenika koji pružaju sve ove informacije i znanja, postoje i različite obuke kod iskusnijih kapetana, a i onlajn.

Čamac

Kupovina čamca deluje komplikovano, pre svega zbog velikog broja različitih plovila i njihovih karakteristika, kao i motora. Na sreću, do čamca se kod nas može i jednostavno i relativno priuštivo doći. Uobičajena je kupovina polovnih čamaca, sa kabinom ili bez, gumenih, metalnih, drvenih, ribarskih ili sportskih… izbor je ogroman. Šiklje su najtipičniji čamci za ribolov na našim rekama, otvoreni polukružni čamci do sedam metara, sa poprečnim klupama i sedištima. Pored njih se na našim rekama često sreću čamci sličnog oblika, a često i s kabinom, pasare. Beogradskim rekama plove i brojni gliseri, jedrilice sa jedrima, kao i veći brodovi u kojima se može i na daleki put.

Međutim, beogradske reke su karakteristične i zbog nebrojano plovila koje su plod mašte svojih konstruktora, koje kao i rečne kućice, dolaze u najrazličitijim oblicima, bojama, konstrukcijama, a ponekad začude da to nisu kuće, već plovni objekti. Svako plovilo registruje se zajedno s motorom, što otvara još čitav niz izbora, a često i najbitniju stavku kada je finansijski aspekt kupovine plovila u pitanju.

Paralelni život

Iako je u beogradskim marinama gusto, rasprostranjene su po čitavom gradu i rečnim obalama, i moguće je naći mesta. Od odabira marine zavisi i kojom rekom se više plovi, koji ambijent je taj koji predstavlja rečni dom, kakvi su flora i fauna, vizure i komšije, zvuci i mirisi i ljudski susreti. Svaki metar na reci ima svoje čari, i možda je to tajna beogradskih reka – nisu one samo život u gradu koji teče sa i paralelno od gradskog života na asfaltu, svojim tokom, brzinom i talasima. Sa svojih 200 kilometara obale, beogradske reke nose pregršt malih rečnih svetova, koji se iznova i iznova otkrivaju – samo kada se pravim očima u njih gleda. A prave oči su one koje lepotu beogradskih reka vide u tome šta one jesu i šta nose, a to nije produžetak asfalta, već svet u kome caruje voda.

Najčitanije

Testirali smo četiri metoda za rashlađivanje automobila, a evo koji je dokazano najbolji

Paklena vrućina koja vas čeka kada otvorite vrata automobila nesumnjivo je najgori deo leta. Ako ne ohladite svoj auto što…

Zašto je seks najučestaliji u julu?

Nedavno istraživanje kompanije Lovehoney sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da, iako neverovatno, postoji period godine kada se seksualne aktivnosti…

Oglas za stan u Beogradu hit na mrežama: Ljudi ne veruju koliko vlasnici traže za 20 kvadrata na Zvezdari

Koliko su cene nekretnina skočile to svi znamo, ali pojedini vlasnici su rešili da prednjače u čitavoj priči. O oglasu…

Najlepše sestre obrijale glave i izašle na pistu

Mark Džejkobs je pre dva dana održao reviju u Gradskoj biblioteci u Njujorku. Njegove kreacije nosile su najbolje manekenke, a…

Ovu plažu zovu Brioni, a mi vas pitamo – Da li ste videli lepšu gradsku plažu u Srbiji?

Ovu plažu popularno zovu Brioni, i važi za jednu od najlepših gradskih plaža u Srbiji. Nalazi se u Sremskoj Mitrovici…

Slobodanka voli da putuje sama i ima savete za sve one koji su se oduvek plašili da se odluče na ovakav korak

Koliko puta ste poželeli samo da se spakujete, kupite kartu i krenete sami na putovanje i koliko puta odustajali što…

Najnovije - Destinacija

Da li biste voleli da budete digitalni nomad? Ova prelepa zemlja nudi petogodišnju vizu bez ikakvih poreza

Mnogi od nas maštaju o tome da posete daleke destinacije, pa zašto da ne i rade iz njih kao digitalni…

Srpska Kopakabana je raj za porodice sa decom, a nalazi se na samo 60 minuta vožnje od Beograda

Srpska Kopakabana, kako je mnogi zovu, ili Peskara, kako je zovu stanovnici Zrenjanina, jedno je od omiljenih kupališta u Vojvodini…

Igrala sam igricu „Spakuj baku za banju“ i obe smo izgubile

Mi ljudi volimo da kategorišemo baš sve, bilo to živo ili neživo – prema polu, vrsti, veličini, poreklu, starosti… I…

Najlepša peščana plaža za koju niste znali da postoji nalazi se mnogo bliže nego što ste mislili

Jadransko primorije Dalmacije, odnosno Hrvatske nas je odavno kupilo kamenim i šljunkovitim plažama. Međutim, postoje i one malo drugačije, sakrivene…

Ovo su najbolji gradovi za život u 2022, šta mislite ko je na prvom mestu?

Često se pitamo koji su to najbolji gradovi za život i maštamo kako bi bilo da smo tamo, a pojedini…

Možete li da pogodite koji je najsrećniji grad na svetu?

Mnogi su faktori koji odlučuju gde ćemo putovati kada nam se otvori prilika za to, a kako su opuštanje i…