Hrana na klik
Imajući u vidu ogromne gubitke koje je oblast ugostiteljstva preživela u prošloj godini, dostava je trenutno jedina opcija koja omogućava kontinuitet u radu i ona je dominantan način na koji se trenutno širom sveta ostaje u kontaktu sa ugostiteljima.
Mnogo pre interneta, ljudi su prepoznali prednosti i potrebu da se hrana dostavlja. Smatra se da je prva dostava hrane započela u Koreji 1768. godine, a početkom 19. veka popularna je bila dostava jela protiv mamurluka. Jedna od najzanimljivih tradicija dostavljanja hrane nastala je 1890. godine u Mumbaju, gradu sa preko 18 miliona stanovnika, gde se već preko sto godina svakodnevno ručak iz domova zaposlenih isporučuje na njihovo radno mesto, a zatim se prazne kutije vraćaju do stana u toku poslepodneva.
Sa pojavom interneta i napredne tehnologije, oblast dostave hrane je značajno porasla – čak 20% u poslednjih pet godina, a danas su poručivanje i dostava važniji, možda, nego ikada ranije.
U 2020. godini je za restorane i goste dostava bila najvažnija spona i način na koji je poslovanje moglo da se nastavi, kao i da se razvijaju nove usluge i komunikacija sa gostima – pa je došlo do većeg izbora aplikacija i kompanija za dostavu, novih jelovnika i restoranskih proizvoda.
Šta je obeležilo 2020. godinu?
Digitalna rešenja su pomogla restoranima da se prilagode ograničenjima, a tehnologije poput digitalnih menija, QR kodova, beskontaktnog naručivanja i plaćanja su postale norma.
- Zanimljivo je da su istraživanja o ponašanjima korisnika pri odluci gde će naručiti pokazala da veliki broj milenijalaca bira restorane koji uz hranu nude mogućnost i poručivanja alkohola.
- Čak su i restorani sa Mišelin zvezdicama i restorani koji nude degustacione menije svoje poslovne modele prilagodili konceptu dostave. Neki su ponudili prilagođene jelovnike, a neki osmislili potpuno nove ponude, prijemčivije široj publici.
- Došlo je do ubrzanog razvoja modernih oblika restorana, kao što su virtuelni i pop up restorani – restorani koji nemaju prostor već su isključivo prisutni onlajn. Čak i restorani koji imaju svoj prostor i meni mogu razviti dodatni brend i meni koji može da se poruči samo putem dostave.
- Kompleti za kreiranje jela kod kuće su postali ponovo popularni. Restorani su pripremali „uradi sam‟ komplete sa svim segmentima jela i namirnicama uz detaljne instrukcije za pripremu jela kod kuće.
- Uz dostavu, mnogi restorani su ponudili i dodatne usluge i proizvode, kao što su onlajn časovi kuvanja, ali i prehrambene i delikatesne proizvode iz njihove kuhinje – sireve, namaze, sosove, zimnice, vino…
- U ponudi je veći fokus stavljen na porodične porudžbine kao i na veći izbor priloga i deserta.
- Zapažen trend je bio i kupovina kod lokalnih i malih proizvođača hrane.
Šta se predviđa za 2021. godinu?
Pre svega, predviđa se rast u oblasti dostave, jer sve veći broj korisnika prihvata onlajn naručivanje, preuzimanje i isporuku. I očekuje se da će oblast dostave ostati važan kanal i pošto se svet vrati u normalu.
- Tehnologija koja eliminiše bliski kontakt poput digitalnih menija, aplikacija za naručivanje, aplikacija za plaćanje će se ubrzano razvijati.
- Otvaranje većeg broja samouslužnih kioska, mobilnih kuhinja i manjih objekata koji rade preko šaltera.
- Očekuje se rast u broju virtuelnih restorana, koji sa takvim konceptom mogu da započnu poslovanje sa manjom startnom investicijom.
- 2020. godine predstavljeni su prvi roboti u kuhinji. Jedan od robota koji je već u upotrebi na ruci ima termičke senzore pomoću kojih određuje kada je potrebno okrenuti pljeskavicu, i kada je skloniti sa roštilja. Ovaj robot može da pripremi savršenu pljeskavicu i da je stavi na zemičku.
- Veštačka inteligencija i automatizacija, kao što je na primeru sa McDonald’s-om koji već ima pametne table za poručivanje i glasovno prepoznavanje, pokazuje da su gosti spremni da prihvate nove tehnologije, posebno ako one smanjuju vreme čekanja i cenu proizvoda.
Dostava će ostati važan aspekt ugostiteljstva, a očekuje se više automatizacije u svakom segmentu restoranske industrije, kao i promena načina na koji restorani funkcionišu i kako komuniciraju sa gostima – posebno kada su u pitanju restorani koji imaju internacionalnu publiku.
Roboti iz Bostona
Startap kompanija iz Bostona, Spyce, razvila je restoran u kojem robot pravi salate i tople obroke u činijama. Robot može pripremiti 49 različitih recepata, a jela se sastavljaju na pokretnoj traci iznad koje se nalaze dispenzeri sa sastojcima. U automatizovanoj kuhinji se može napraviti oko 350 jela za sat vremena, a prosečna cena jednog obroka je 11 dolara. Hrana se može poručiti preko Spyce mobilne aplikacije ili preko šaltera u samoj kuhinji. Jelovnici su prilagođeni i različitim tipovima ishrane, kao što su vegan i keto, a uključene su opcije bez alergena i glutena. Moguće je dozirati ljutinu i začine prema ukusu. Jedino što nije u ponudi je meso. U 2020. godini akcenat je stavljen na dostavu i na lično preuzimanje u restoranu, ali bez zadržavanja.
Mišelin obrok kod kuće
Mnogi šefovi koji vode Mišelin nagrađene restorane su prošle godine započeli dostavu, što je velika promena u konceptu poslovanja, a za mnoge goste jedinstvena prilika da probaju vrhunska jela i proizvode za koje se rezervacija čeka godinama.
Šef Ana Roš iz Slovenije, koja je prošle godine dobila dve Mišelin zvezdice za njen restoran Hiša Franko iz doline Soče, ponudila je poseban paket lokalnih proizvoda. Paketi su dostupni za isporuku širom Evrope, a sastoje se od lokalnog vina, sira, meda, marmelada… Jedan od najpoznatijih šefova na svetu, Masimo Botura je pokrenuo dostavu za svoj restoran Franceschetta 58 u Modeni. U ponudi su „uradi sam‟ kompleti za pripremu nekih od najpoznatijih jela sa menija ovog restorana. Sve namirnice su polupripremljene pre dostave, a paket stiže sa detaljnim uputstvima kako pripremiti hranu kod kuće, a moguće je pogledati i video tutorijale za recepte. Jela koštaju oko 15-16 evra, i trenutno su dostupna za dostavu u Modeni gde se restoran nalazi, a planirano je da se dostava proširi i na Milano.
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.