Obožavamo je i jedemo ceo život, a ne znamo da nije naša: Sve što niste znali o piti koju naše žene spremaju još od 16. veka
Za neka jela bi rekli da su originalno naša, a onda bi se iznenadili kad saznate, da čak i etimoliški imaju drugačije poreklo.
Dragana Radojčiić je doktorka nauka, čije polje istraživanja su između ostalog etnologija i antropologija, ali i za nas danas najbitnije, kultura ishrane. Ona je pravi sagovornik na temu hrane sa ovih prostorima, kroz vekove, od kuhinje običnog čoveka do onih bogatijih i na dvoru.
Ona nam je ispirčala o poreklu gibanice na ovim prostorima, hrani za koju smo bili ubeđeni da je srpskog porekla.
„Naš ugledni etnolog Milenko FIlipović zapisao je svojevremeno: Ko bi od naših patriota mogao i pomisliti da gibanica nije srpskog, odnosno južnoslovenskog porekla? Međutim, to je ime arapskog porekla (gban, sir) i dokaz da je bilo bar nekog uticaja na pravljenje tog jela.
Poreklo gibanice bi se moglo još preciznije locirati, smatra Olga Zirojević, jer je ova reč zapravo egipatskog porekla, budući da se upravo na egipatskom arapskom sir kaže gibna, u množini – giban, a i danas je kao našu autetntičnu svi vole i spremaju.
U Banatu je gibanac ili gibanka – lepinja pečena na masti, a kolač od dve lepinje između kojih se stavi nadev je gibančica. Gibanica se javlja i u narodnoj pesmi – Na dan jedu po tri gibanjice, dve od štira, a treća od sira. U Makedoniji i Bugarskoj gibanica se naziva banicom, a ova tuđica zabeležena je na našim prostorima od XVI veka i javlja se kao prezime i kao nadimak.
Postoje i izvedenice: gibaničar – ‘onaj koji pravi gibanicu; onaj koji rado jede gibanicu; onaj koji se rado nameće kao gost i gosti na tuđi način, postoji i izreka zamesiti nekom gibanicu, u značenju „učiniti nekome neku neprijatnost’, ‘zamesiti nekome kolač“. U Levču i Temniću postoji i čobanska igra gibankanje.“ ispričala nam je doktorka Dragana Radojčić.