Gistro priče: Kako je i šta radi moj novac?

Neki ljudi kažu da je novac svuda oko nas, samo ga treba pokupiti. Što se mene tiče, mislim da ne greše mnogo. Lova je stvarno svuda oko nas. Nekad slušamo o njoj, nekad je vidimo, nekad samo omirišemo, a nekad i dodirnemo. To da li će biti naša, hoćemo li imati one-night stand, ozbiljnu vezu ili ćemo se voleti samo platonski, zavisi od mnogo toga, a ponajviše od nas samih.

Kao neko koga prati mnogo ljudi na društvenim mrežama, svestan sam da je oko mene mnogo love koja bi po svemu sudeći trebalo da bude moja. Ali nije. Razlozi imaju veze sa neorganizovanošću, mojim karakterom, tj. neodlučnošću i perfekcionizmom, odnosno ljubavlju prema kauču, muzici i sopstvenom mikrosvetu. Zlobnici će reći i sa lenjošću. Ali jednog dana ta lova biće moja. I svakim jutrom sam bliži tom danu, znam. Ali dok se to ne desi, ništa me ne može sprečiti da zamislim šta rade sve te novčanice koje sada nisu ni svesne da na njima piše moje ime…

Ne bi me čudilo da se većina te love sada šetka s računa na račun. Neko za nju otplaćuje rate za stan, neko kupuje auto, neko uplaćuje letovanje, neko renovira garažu, neko je gubi u kladionici, a neko plaća lajfkouča da mu kaže da to što je retardirana budala nema veze sa njegovim neuspesima. To je ozbiljna lova. A šta je sa onim sitnim novcima za koje ću plaćati koncertne karte, kupovati kafe i kisele, iznajmljivati moped na grčkom ostrvu i kupovati girose? Njima verovatno isplaćuju plate na jugu zemlje, daju ih ovima što tapšu po televizijama i lupaju minuse na nepoltronske komentare po portalima. Ono što je izvesno je da prosvetari ovih dana nemaju nikakve veze sa mojom lovom, jerbo planiraju štrajk zbog nekih neisplaćenih dugova.

Ipak, mislim da najveći deo moje buduće love sada spava. Duboko je zavaljena na dnu bankomata koji nije u funkciji već nedeljama, po sefovima koji više vrede od svega što je u njima, a možda se neki moj budući novčić zavukao u mokasinu Baje Patka koji je jutros pre prve kafe otplivao kraul po svom trezoru. Siguran sam da se većina moje love sada ne koristi ni za šta. To što je i mnogim odlučnijima mnogo potrebnija nego meni, nije nešto što će je pokrenuti. Novac ne pokreće potreba već prst na tastaturi. Imajući u vidu da je sada topla, prolećna, februarska noć, mogu samo misliti kakve sve prozaičnije aktivnosti rade ti prsti od stiskanja tastature. Tastaturu noćas ipak koriste samo oni zgubidani koji se pitaju šta li sada radi taj njihov novac i kako je. Zapravo taj „njihov” novac.

Naslovna fotografija: Mathieu Stern on Unsplash