Ivan Tokin: Skoplje forever

Rođendan Boba Marlija proslavlja se svake godine u Gradskom parku u Skoplju. Gradski park je veliki i lep. U njemu se, pored svega ostalog, nalazi i jedna mala stajaća voda, i ako neko želi, može i jezerom da je nazove.

Ljudi se skupljaju od podneva, bude po nekoliko hiljada ljudi, sede po travi, di-džejevi puštaju muziku ili bendovi sviraju rege. Sedi se na travi. Kod fontane može da se pojede pica, na jednom mestu kokice, na tri pivo, i kafa i sokovi. Ima dece s roditeljima, dece bez roditelja, muškaraca u košuljama i žena u letnjim haljinama, momaka i devojaka u martinkama, našminkanih na vampirski, ima skejtera i rolera, ima pasa, fensi ekipe koja pije šarene limunade s puno leda i ostalih građana.

A bio je i jedan tip, stariji čovek, koji je jeo meso i pio pivo. Meso je bilo pečeno pile, celo. Došao je posle nas, uspeo da nađe drvo da pored njega sedne i da se nasloni. Iz torbe je izvadio papirnu kesu s pečenim piletom, pocepao je i postavio sebi ručak. Pile je odlično izgledalo, s crvenkasto braon kožicom, ravnomerno ispečeno. Meso se odvajalo od kostiju, jeo je prstima, meso je bilo vruće pa je povremeno coktao, jeo je bez hleba, bez salate, a pile je bilo mekano, znam da mu se topilo u ustima jer znam takve piliće, ne znam samo da li je bilo dovoljno slano, ali ko ume tako da ispeče pile sigurno ume i da ga posoli.

Jeo je polako i temeljno. Povremeno je klimao glavom. Kad mu je ostalo još pola belog mesa i jedno krilce, napravio je pauzu. Samo je gledao ispred sebe. Onda je završio, skelet je spakovao u onu istu kesu i izvadio pivo, još uvek dovoljno hladno da staklo bude zamagljeno. Zatvorio je oči dok je pio prvi gutljaj hladnog piva posle slanog mesa. Onda je spustio flašu na travu, zapalio cigaretu i duboko uvukao dim u pluća. Neposredno pošto ga je ispustio uvis prestao sam da ga gledam.

Počeo je da pada mrak i dok se bend na bini spremao za svirku, park je zamirisao na polen i crni čaj.

Naslovna fotografija: Nikolina Mickovska / Unsplash