Iz Fride: Bila sam mlada samo jer sam morala
Predugo sam bila mlada. Toliko dugo da je prestalo da bude zabavno. Postalo je dosadno i prežvakano, a to je značilo samo jedno: da sam konačno ostarila, sazrela, evoluirala, degenerirala, štagod, ali pomakla se sa mrtve tačke izanđane mladosti.
Jedna od najiritantnijih stvari koje karakterišu mladost je sistem vrednosti koji čoveka ceni s obzirom na njegovu moć da bude drugačiji, glasniji i da proizvede nešto što će kod drugih, u manjem ili širem obimu, izazvati reakciju, pobunu, konflikt ili idolopoklonstvo, cenzuru ili odobravanje. Mladalački projektovan nadčovek je čovek trenutka, ludosti, ekscesa, ostrašćenosti i harizme; jednostran, jednoslojan, fluorescentan u svom gledištu koje vrišti, zanesen svojim idealima, neproračunat i bezobziran. Na putu ka ostvarenju svog cilja on nikad namerno ne gazi preko mrtvih, pa mrtvi ne mogu ni da mu zamere.
On je takav, on je umetnik, mislilac, vođa, on je luckasto spontan i nije ukalupljen u kodekse građanske pristojnosti. Na bazi šarma infantilne bahatosti, dozvolićemo mu i da nas malkice vređa, ignoriše, koristi. Roditeljski blagonaklono ćemo mu oprostiti uskogrudost, zastranjivanje, neobjektivnost, zadrtost i dogmatičnost. Na kraju krajeva, on je najčešće uspešan i realizovan, a baš te osobine su ga dovele tu gde jeste. Zbog uporne samoživosti i nekritičkog pristupa, on je izgurao svoju priču i maše njom kao svetlećim mačem oko koga se pomodarsko mnjenje roji i talasa. To je dodatni razlog da ga jedan mladi glupander uzdiže i ceni. Jer mladost je vazda neafirmisana i nikad to neće oprostiti sebi.
Povezani članci
Onda nekako, na jedvite jade, ostarim. I sve se izvrne naglavačke. Zanimljivo je kod sazrevanja što je to nevidljiv proces, koji se odvija mimo našeg znanja. Samo se jednog jutra probudiš sa gotovim zrelim mišljenjima ili sumnjama ili pitanjima, kao na božićno jutro, sve te to čeka ispod jelke. Onda ide faza raspakivanja, čuđenja, analiziranja, preispitivanja, razumevanja. Između ostalog, čovek kakvog sam gore opisala više nije heroj.
Biti odmeren, nenametljiv, normalan i neostrašćen, obziran i pristojan, sa beskrajnim razumevanjem stvari i poštovanjem prema drugima (drugačijima), često nemati mišljenje jer posmatraš stvari iz previše uglova, a ako imaš mišljenje, nemaš potrebu da ga po svaku cenu iskažeš. Umereno ambiciozan, zdravo angažovan, pronicljiv, širok i slojevit, saosećajan, istinoljubiv, pravdoljubiv, bez snobovskih predrasuda prema malim glupim divnim stvarima, pokrenut onim što ima da kaže, a ne onim što želi da postigne.
Takve ljude sad cenim. Takve ljude želim za sagovornike i prijatelje. Takav čovek bih želela da budem. Ne mislim da takvi ostaju u senci, niti da su nadglasani harizmatičnim bukačima.
Mislim da samo takvi mogu da stvaraju velike stvari. Globalno velike i vanvremenski velike. Makar u svom vremenu bili nevidljivi i tihi i makar ovi drugi pokupili svu slavu trenutka i sve aplauze i paradajze svoje palanke.
Povezani članci
Iz Fride: Skulptura ljubavi
Žena na ivici nervnog sloma: Kinez i japanka
