Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Iz Fride: Freza (4. deo)

Dok je izlazio iz grada i probijao se kroz vašarsku gužvu, ništa od onih današnjih iskušenja više nije izgledalo kao zabranjeni raj. Prošao je kroz njih kao kroz impresionističku sliku – bili su zamrljani i nebitni u odnosu na crveno čudo što je brujalo pod njim. Vetar na putevima oko Morave nikad nije češljao Zoranovu kosu kao tog dana. Posmatrao je njeno talasanje u jednom, pa u drugom retrovizoru. I vozio polako, oprezno, zadovoljno, ne budeći kokoške, ni babe.

Što je bio bliže kući, glava mu se sve više punila mislima, i to nije bilo baš prijatno. Počeo je da oseća strepnju, koja se razvijala u strah. I nemir, koji se razvijao u krivicu. Kad bar otac ne bi bio u dvorištu dok Zoran stiže. Znao je da od svoje odluke i njenih posledica sad više ne može pobeći, ali ne bi bilo loše kad bi ih bar malo odložio.

Stigao je u selo u sumrak. Vozio je tiho, stopio se s motorom i prestao da diše. On i Jawa, šunjali su se po prašnjavim krivinama sela koje je tonulo u san. Oprezni do nevidljivosti.

U dvorištu nije bilo nikog. Ispod oraha je svetleo tek bačen opušak. Zoran je sjahao s motora i odgurao ga iza kuće.

Ušao je i upalio svetlo. Nikog nije bilo unutra. „Mora da su u komšiluku”, pomislio je. „Najbolje bi mi bilo da odmah legnem. Kad dođu, praviću se da spavam.”

Nije mu trebalo mnogo da se pretvara, bio je umoran kao nikad, san ga je obuzeo istog trena i pustio tek ujutru. Kad je otvorio oči pomislio je da je sve sanjao. A onda je shvatio da nije. I razveselio se. I prepao se. Nije mu se ustajalo. Čuo je kako u dnevnoj sobi zveckaju šolje i osetio miris kafe. Što je duže ležao postajao je sve nervozniji. Ipak mora da ustane. Šta je tu je.

Izvukao se iz posteljine sporo i nevoljno i uputio se ka dnevnoj sobi. Stao je na prag i ugledao oca kako rešava ukrštenicu. Hteo je da se okrene i da počne da beži, ali gde? Napravio je korak napred, kao da skače u provaliju i promucao:

– Do..bro ju-tro…

Dragiša ga je pogledao onako kako se gledaju muškarci, pogledom mirnim, dostojanstvenim, pomalo rivalski, pomalo s podsmehom, otpio gutljaj kafe i klimajući glavom rekao:

– Lep motor.

Spustio je pogled ka ukrštenici i nastavio da upisuje slova u kvadratiće.

To je bilo sve. Nikada nije spomenuo frezu. Nikada nije kaznio sina. Nikad nije prigovorio. Selo je, pak, dugo patilo za frezom i odmahivalo glavom kad god bi ugledalo motor na putu. Ali, kobajagi znali su oni to, nisu se ni nadali, od nesmajnika se i ne očekuje bolje.

Zoran je na motoru putovao svuda. Vozio prvu devojku. Išao u inostranstvo i na more. I penzionisao javu u voznom parku svoje auto škole.

                                                                     * * *

Tokom dugih letnjih dana na selu, mi devojčice koristimo svaku priliku da se ušunjamo u ujakovu garažu i vozimo čarobni crveni motor. I danas mogu da osetim miris tog prostora, kožnog sedišta i mojih dečijih dlanova koji planinare. Popeti se na tu grdosiju bio je podvig. Dešavalo se da tokom pentranja motor padne. Bežale smo iz garaže i pravile se lude. Do sutra će ga već neko podići, pa ćemo opet da vozimo. Kad igranje u pesku, skrivanje po kukuruzima i branje cveća po lugovima dosadi, dotrčimo kući, pradeda Boru vučemo za brkove i deda Dragišu ljubimo u ćelu.

Slušamo njihove priče, strašne, najstrašnije, o onom svetu, o vilenjacima, o vampirima i čumama, o starom kauboju iz Teksasa i dedinim omiljenim poglavicama, o ratovima i grčkim bogovima, o tome kako ga je jedna baba u autobusu zamalo mlatnula amrelom po glavi jer ju je oslovio sa tetka, a bio je mlad, samo rano oćelavio. „Zar ti mene da tetkaš, ćelonja jedan!!!” Kikotale smo se i valjale od smeha, plakale od tuge i plašile se. Sto puta slušale priču o flaši i o jarku. Deda i pradeda su za nas bili riznice života i životnih priča. Obožavale smo ih i divile smo im se. Ali priču o frezi sam čula tek nakon dedine smrti, od svoje majke.

Deda o tome nikada nije rekao ni reč.

Fotografije: Unsplash

Najčitanije

Ovo su najusamljeniji horoskopski znaci

Biti sam i biti usamljen nije isto, jer vam može biti zabavno i kada ste sami, ali kako onda razlikovati…

Maslac, margarin ili gi puter? Evo koji je najzdraviji

Ljudi se često pitaju da li je za zdravlje bolja opcija maslac ili margarin. Da je to sve češća briga…

Ovo su simptomi ciroze jetre

Hronična bolest oštećenja tkiva jetre zove se ciroza jetre. Ciroza je zapravo bolest koja nastaje kao posledica i kasniji stadijum…

Šer (76) u odelu od lateksa izašla na pistu i triput mlađe manekenke poslala kući

Malo je modnih revija zbog kojih bi Šer – da, ta Šer – ustala iz kreveta, ali Balmain spektakl u…

Zašto ponekad osetimo i čujemo krckanje u kolenima kad se saginjemo i da li je to normalno?

Da li ponekad čujete krckanje svojih kolena kada hodate niz stepenice? A kada čučnete ili trčite? Saznajte u narednim redovima…

Najnovije - Kolumne

Šta je to što ima Neimar, a nema neki drugi kraj?

Prošle nedelje pojavila se vest da je u Aranđelovcu srušeno Parno kupatilo, podignuto pre jednog veka, proglašeno za kulturno dobro…

MEGAEKSKLUZIVNO

Ako svakodnevno čitate vesti, a nakon čitanja ostajete zapanjeni jer vam se čini da je iz dana u dan svet…

Skoro svaki čovek ima svoj sport. Treba samo da ga otkrije

Na tabli, neposredno pred krivinom, piše da je do kraja ostalo još 200 metara. Ajde, još samo malo, bodrim se…

Pravda za dokolicu

Doba karantina polako već počinje da deluje kao davna prošlost, ali i dalje se osećaju neke njegove posledice. Maske padaju…

I žene navijaju, zar ne

Prošle nedelje imao sam tu sreću da sam nekoliko dana proveo u Pragu, gde sam bodrio naše košarkaše na dve…

Ako niste baksuz i ako ste se malo promuvali, došli ste do zaliha: A šta sve možete da uradite sa kolicima punim mleka?

Svaki put kada pomislite da se ovaj naš svet menja brzinom svetlosti i da iz generacije u generaciju društvo nezaustavljivo…