Iz Fride: Kampanja

Brojne kampanje se vode ovih godina – štedite električnu energiju, koristite kondom, reciklirajte, idite u pozorište, vodite zdrav život, itd. A čini mi se da se niko nije setio da pokrene jednu kampanju koja je ključna za poboljšanje života i sveta – vaspitavajte svoju decu da budu pošteni ljudi. Ne postoji veći doprinos svetu, od toga da mu podariš poštenog čoveka. Ili dva. Ili tri. Ko je kako u mogućnosti.

Majke savetuju ćerke da budu sponzoruše, očevi podržavaju nasilno ponašanje svojih sinova u školi, jer „ili mlatiš ili te mlate”. Pa se onda toleriše prepisivanje, varanje na testovima, plaćaju se ispiti… Sve da bi mamin i tatin sin „lakše prošao kroz ovaj grozni svet”.

A svet je grozan, jer su ljudi grozni. Jer su tako vaspitani. Jer se prve manipulacije kojima se dete služi da bi dobilo ono što želi ne sankcionišu, nego posmatraju sa simpatijama i oduševljenjem, kao socijalna inteligencija i kao poželjna alatka koja će detetu poslužiti kroz život da lakše pregazi preko mrtvih da bi došlo do cilja.

Dete od tri godine ne zna za moral. Ono samo zna šta želi. I svakog dana ono upoznaje nove načine da do toga dođe. U dečijoj glavi ne postoji mehanizam koji te načine razvrstava u moralno ispravne i neispravne. Postoje samo manje i više efikasni načini.

Mi smo ti koji decu uvode u moral, koji dečijem umu dodaju još jednu perspektivu gledanja na stvari. Sva odgovornost je na nama. Ako na manipulacije i lukavu makijavelističku domišljatost trogodišnjaka reaguješ osmehom i odobravanjem, on će shvatiti da tako treba, i to će postati njegov moral.

Zato mislim da je pokrenuti ovu kampanju, hitnije i bitnije od bilo čega drugog. Nećeš stvoriti bitnije bolji svet ako pokvarenjake nateraš da ne puše i da idu u pozorište. I dalje je to svet pokvarenjaka, sa promenjenim životnim navikma.

Marta, moja sestričina, i ja, igrale smo neku jednostavnu društvenu igru kad je ona imala oko četiri godine. Marta je svaki put izmišljala nova pravila da bi pobedila. Rekla sam joj da, ako zaista želi da pobedi, mora da igra po pravilima, inače pobeda ne važi. A Marta mi je odgovorila: „Pa pravilo je da ja pobedim!”.

Uvek se nasmejem kad se setim, ja sama nikad ne bih smislila tako lucidan i duhovit odgovor. Ali sam tada ipak prekinula igru i održala joj lekciju o fer pleju.

Isto tako pristupam i svom sinu. Ne zanima me u kako nezgodnom svetu živimo, neću da ga opremam nemoralom da bi bolje prošao. Govoriću mu „trudi se”, „ne prisvajaj tuđe zasluge”, „ne krši obećanja”, „ne laži”, „budi odan prijatelj”… Pa kako mu bude, ali bar će mirno da spava. A i svet će možda biti bogatiji za jednog dobrog čoveka. Ne mora da mi zahvaljuje.

Fotografije: Unsplash