Iz Fride: Razgovor o migrantima i terorizmu

A: Znaš šta, dosta mi je više ovog islamskog terorizma. Nedavno su odrezali nekome glavu u crkvi u Francuskoj, pa ovaj poslednji napad u Beču… To ne prestaje. Zapad mora da digne zidove, da zatvori granice, šta god je potrebno da bi se to sprečilo. Dokle ćemo da stojimo mirno i posmatramo kako nas ubijaju?!

B: Ti očito poistovećuješ teroriste i migrante. To nije isto. Nisu migranti krivi što postoje terorističke organizacije, niti ćeš da sprečiš teroriste da dođu na zapad i ubijaju, time što ćeš da zatvoriš granice za migrante. Iza terorista stoji moćan sistem udruženog delovanja i novca, koji može bilo kog svog izaslanika da pošalje u zapadnu zemlju, ako treba i sa lažnim pasošem. Iza migranata ne stoji niko.

A: Da, ali ne možeš da negiraš da cela ta islamska kultura počiva na agresiji, šerijatski zakon je brutalan, žene su obespravljene, pogledaj samo šta se sve događalo na Bliskom istoku od Drugog svetskog rata do danas – ne samo ratovi, nego milioni političkih smaknuća. Terorizam je samo deo te njihove prirode na koju mi i dalje gledamo sa liberalnim uvažavanjem i tolerancijom, dok nevini ljudi širom Evrope i sveta ginu u terorističkim napadima.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

B: Ne mislim da je islamska kultura agresivna, a mislim da je takva generalizacija opasna i fašistička. Žene su obespravljene svuda, ovde na Balkanu su oduvek gažene i nipodaštavane, jedino ih niko nije terao da nose veo. Žene su kod nas silovane i napadane sa obrazloženjem da su se izazovno obukle. Dakle, bezbedne su jedino ako se pokriju i stave džak na glavu. Po čemu se njihov status razlikuje od onih koje moraju da nose veo? Osim toga, miliona političkih smaknuća je bilo u mnogim kulturama, evo ti Rusija, Kina… to nije nešto što možeš da pripišeš islamu.

A: Ok, ali Rusija i Kina bar pokušavaju da na legitiman način pariraju Zapadu, nisu se drznuli da idu po gradovima Evrope i ubijaju nedužne ljude. Kinezi imaju svoj put i svoj napredak, imaju nove ideje, ne zavise od Zapada niti su kivni na njega. Zašto taj islamski svet ne istupi sa nekim svojim dostignućem, idejom? Čini mi se da se nisu maknuli sa mrtve tačke zadnjih hiljadu godina, a da su kivni na celi svet i sve im smeta. Dok se zapadna civilizacija trudi i razvija u duhu humaniteta i liberalizma, okrenuta ka čoveku i njegovim pravima i slobodama, posmatrajući kroz tu prizmu i same migrante koje pušta u svoje zemlje bez ikakvih isprava, dok mi, građani Evrope, moramo da imamo pasoš da bismo prešli granicu. Šta oni to toliko zameraju Zapadu? I u Americi i u Evropi godinama unazad žive milioni imigranata sa Bliskog istoka, u francuskim gradovima preovladava tamnoputo stanovništvo, usvojili su jezik, žive tamo generacijama, došli su radi boljeg života i dobili su ga. Ako im se ne sviđa – neka se vrate! Šta to njima Zapad toliko zakida da oni uzvraćaju masakriranjem nedužnih građana? I dokle ćemo mi ćutke i miroljubivo sve to da posmatramo?

B: Terorizam je najveće zlo današnjice koje traje već decenijama i već bismo našli rešenje za njega kad bi to bilo tako jednostavno. Ali taj problem se ne rešava zatvaranjem granica, niti satanizovanjem cele jedne kulture. U trenutku kad je Zapad toliko moćan (politički, ekonomski, u smislu vojske i naoružanja), niko ne može da mu legitimno parira. Nema načina da se neka druga kultura suprotstavi Zapadu poznatim, uobičajenim i prihvatljivim metodama, tj. metodama koje je izmislio Zapad. Terorizam je kao nevidljivi duh, on je metoda nemoćnih, on je zbunio Zapad, jer je uneo haos u njegov diskurs. Žrtve terorizma nisu brojne, u odnosu na broj žrtava koje bi izazvao nuklearni sukob između dve svetske sile. Ali pomisao na terorizam uliva više straha u kosti od pomisli na mogući atomski rat. Jer terorizam je pretnja izbliza, koja nas čeka u prodavnici, crkvi, na ulici, u školi. Niko nije bezbedan. Kada su pre dvadeset godina srušene Bliznakinje u Njujorku, materijalni i ljudski gubici su bili mnogo manji od gubitka koji je zadesio celu američku naciju i čitav zapadni svet. To je bio gubitak spokoja. Srušili su se simboli američke moći, počeo je simbolički rat, mnogo moćniji od oružanog. Niko nije tako naškodio Americi, tako je poljuljao i probudio joj neuroze, kao ta dva aviona koja su se zabila u zgrade. Od te traume Amerika pati i danas i patiće još dugo. A svako na ovom svetu ima pravo da osmisli vlastiti način borbe protiv tlačitelja. Jer Zapad jeste tlačitelj Bliskog istoka. Oni nisu gledali svoja posla i držali se po strani. Oni su se uvek petljali, nametali i otimali tamo gde je bilo nafte, gde se vrteo kapital. Oni su uvek potpirivali i izazivali ratove koji su im išli u korist. Oni nikada nisu pustili Bliski istok na miru. I naravno da je Bliskom istoku dopizdelo i da su rekli sad ćemo vam je*ati kevu. Jer ne možeš ti da porediš Arape sa Kinezima. To su dva sveta. Kinezi su mali vredni mravi koji rade od jutra do sutra. Arapi su hedonisti. Oni imaju svoje kamile i svoje šatore i svoju naftu i ne moraju da imaju nikakav progres ni za tri hiljade godina. Ima se, može se. Oni ne pate od progresa. I ne diraju nikoga, mogu dosta i da trpe, ali kad neko najaše na njih tako dugo i uporno, onda njima prekipi. A kome ne bi?

Nema leka za terorizam dok Zapad ne prestane da bude alav, nadobudan i kolonijalistički. Nema leka za ovaj svet dok se suštinski ne promenimo, i „mi“ i „oni“. A nećemo se promeniti dokle god drugog čoveka razumemo kroz novac, kroz rasu, kroz naciju, kroz pol, kroz veru, kroz lični interes, kroz izmišljotine, predrasude i neznanje, kroz mržnju i strah od svega što je drugačije od nas samih. Problem savremenog sveta, problem migrantske krize i terorizma nerešiv je, sve dok polazimo od simptoma i pokušavamo da lečimo simptome, potpuno zanemarujući uzroke koji direktno zavise od stanja ljudske duše. Svet se ne leči izmišljanjem novih zakona, novih morala i političkih strategija. Svet se leči menjanjem čoveka, vraćanjem čoveku, ispunjenjem i pomirenjem, razumevanjem i osvešćenjem, saosećanjem i oslobođenjem. Ovaj put, promena mora da bude radikalna, sistematična, masovna, ali individualna. Lična. Intimna. Duboka. Bez ostatka. Nepovratna. Fatalna.

Fotografije: Unsplash