Kikiriki, semenke, sport za zube: Iscrpna pisma parking servisu

Poštovani,

Danas mi baš i nije bio dan. Pre svega, kasnila sam kod zubara zbog udesa koji se desio u ulici Vojvode Stepe. Taksista se zakucao u dostavni kamion koji je radio polukružno na nedozvoljenom mestu. Kamion, mislim da je, prevozi neko pecivo jer je čitava ulica mirisala, a ja, kako nisam doručkovala i kako sam bila nervozna zbog kašnjenja, mislila sam da će mi se u stomaku otvoriti rupa kroz koju može da se gleda zbog tog mirisa.

Ipak, uspela sam nekako da stignem do klinike i da nađem parking, i dok sam trčala ka ulazu, istovremeno stavljala masku, tražila po torbi zdravstvenu knjižicu i skidala jaknu, uspela sam da, u čitavoj toj panici, pošaljem poruku za parkiranje.

Kod zubara je prošlo okej, ne bih vas sada zamarala time, osim što mi je kada god dođem na kliniku muka, jer pored operacionih stolova stoje one velike kante od aspiratora pune krvi. Dok traje pregled, uvek se pitam čija li je sve to krv u kanti i koliko se krvi nakupi do kraja smene. Pored krvi, ima i nečeg žutog, uvek mi pripadne muka kada gledam u tu kantu od aspiratora, ali ne vredi, pogled mi uvek ide ka njoj.

Svakako, posle sam produžila na posao. Parkirala sam se pet kilometara od posla, iza zgrada u kojima je jedini preostali reon gde niste zonirali parking u ovom gradu. Gotovo da sam svih pet kilometara trčala do posla jer sam, kako to obično i biva, lančano kasnila na sve dalje obaveze tog dana. Stigla sam u kancelariju mokra, rana od zuba mi je pulsirala u nosu, mislila sam da ću se tada definitivno ispovraćati. Na poslu nisam stigla da jedem čitav dan jer je kraj godine i šef mi je uvalio tonu administracije koju je trebalo obaviti. Bio je ljut zbog mog kašnjenja, pa mi nije čak ni dao da izađem sa posla na vreme, već sam ostala pola sata duže nakon radnog vremena. To je značilo samo jedno – kasnila sam da pokupim dete iz vrtića.

Trčala sam nazad do kola, duša mi je bila u nosu a pred očima mi se već dobrano mutilo. Vozila sam kao poludela do vrtića. Srećom, parking sam našla baš ispred ulaza u vrtić. Takve dane smatram premijom, uvek mislim da to ima veze sa karmom ili horoskopom ili da me je Bog pogledao. Utrčala sam u vrtić da pokupim dete i trčeći ukucala poruku za parking. Moje dete bilo je poslednje u boravku, bilo je tužno, a vaspitačice su me gledale osuđujućim pogledima.

Kako sam kasnila dalje – na poslovnu večeru koju sam imala zakazanu sa kolegama iz druge firme, odlučila sam da povedem dete sa mnom, jer nisam imala vremena da odem do kuće. Moje dete volelo je da ide sa mnom u restorane, pa sam znala da to neće biti problem, taman nisam morala tog dana da spremam večeru.

Parkirala sam se u ulici prekoputa restorana, obukla i zakopčala detetu jaknu, uzela njegovu torbu, svoju torbu, kese sa presvlakom jer se uvek ukvasi, a napolju je hladno, ponela kesu sa poklonima za kolege i jedva, držeći sve te kese, uspela da pritisnem dugme za zaključavanje auta, držeći pored kesa i dete za ruku. Prešli smo ulicu, ušli u restoran, smestili se, pozdravili sa prijateljima, i dok sam spustila sve kese, dete je reklo da mu se piški. Povela sam dete u toalet, i odmah po povratku iz toaleta ukucala poruku za praking.

Stigao mi je odgovor da mi je već naplaćena kazna. Večera je napokon stigla, a ja nisam mogla da jedem od nervoze jer nisam mogla da otrgnem misli od toga šta sve detetu mogu da kupim za taj iznos koliko kazna iznosi. Kako sam redovan korisnik vaših parking usluga i isto tako redovan platiša, molim Vas, možete li uzeti u obzir moj slučaj i činjenicu da sam parking uplatila maksimalno četiri minuta od parkiranja, i ako je moguće, uvažiti moju žalbu i stornirati mi kaznu?

Operater 227:

„Poštovana,

Nalog za vozilo BG999ŠŠ ne može biti storniran. Iznos za uplatu je 1890,00 din, a ako uplatite do 27.12.2021, možete ostvariti popust od 50% i uplatiti 935,00 din.

Vaš parking servis“

Naslovna fotografija: Unsplash