Kikiriki, semenke, sport za zube: Otvoreno pismo Bogu, Dalaj Lami i Deda Mrazu

Dragi svi,

Znate i sami da vam veoma retko pišem, gotovo nikada. Poslednji put sam, čini mi se, još davne devedeset i šeste od Boga i Deda Mraza tražila za Božić i Novu godinu rolšue sa slikom male sirene – Ariel, kakve je imala Tanja kada smo bili deca, ali nisam ih dobila. Da ne ispadne da sam nekakvo zlopamtilo – rolšue zaista nisu važne i nikome ne zameram zbog toga, jer ionako nikada nisam naučila da vozim rolšue kako dolikuje. Verovatno ste, onda, dobro procenili da mi rolšue ni ne trebaju.

Sećam se i da sam par puta zamislila želju kada sam videla zvezdu padalicu, ali ni te želje se nisu ostvarile, niti bih znala kojoj instanci da se obratim povodom toga. Sve u svemu, ono što ovim želim da kažem je to da zaista mislim da nisam ispucala previše kredita kod bilo koga od vas – naročito kod Vas, Dalaj Lamo, te bih probala ovom prilikom nešto da Vas zamolim.

Povezani članci

Fudbaleri nisu ni cirkuzanti, a ni neko ko treba da rešava naše lične i nacionalne probleme

Šta ćemo ako Baja Mali Knindža postane disident

Evo o čemu je reč. Imam jednu dobru prijateljicu koju verovatno znate i do sada iz mojih priča. Moja prijateljica je pre svega dobar čovek, vredna je i požrtvovana, i nadasve poštena. Čitav život radi, trudi se, ne živi na štetu nikome i ne čini nikome zlo. Sama privređuje za sebe i svoje dete i uzorna je majka iako je sama. Nikada se ne žali, nikoga ne kleveta i ne krivi za svoj težak život kakav vodi. Otkako se odselila u inostranstvo kako bi pronašla nekakav bolji život, dešavaju joj se samo loše stvari. I pre neki dan sam od nje saznala jednu jako lošu vest. Čak i tada od nje nisam čula da zbog toga nekoga krivi, već se bori sa svakom situacijom sa kojom se susreće, stoički, svojim izranjavanim pesnicama, i uprkos svemu svaki dan uspeva da iznova i iznova nađe snagu da ide dalje i veruje da će je život nekada nagraditi spokojem i blagostanjem. I ja u to iskreno verujem jer smatram da je to zaslužila.

Uprkos mom verovanju i tome što stalno mislim na nju, to nikako da se desi. Upravo vam zbog toga i pišem. Pomislila sam da ste, možda, na nju zaboravili kada se odselila, da možda nije prebacila karton u neku drugu ustanovu i da je nemate uopšte u evidenciji. Možda vi šaljete pomoć ili blagostanje na njenu adresu, ali to stiže sada u neki sasvim prazan stan, ili neku porušenu kuću, na mesto gde je sada nikla zgrada u kojoj žive neki potpuno drugi ljudi, a pošta za nju uporno ne stiže. Možda poštar to nije nikome ni prijavio, već, znajući da primaoca nema, on svako to pismo baca u đubre.

Ovim putem bih htela da vas zamolim da pogledate u administraciji, po onim fiokama koje se ređe otvaraju, da li ste negde zaturili njen karton ili ste je možda sa nekim pomešali. Njene podatke i matični broj ostaviću naknadno kako ih ne bih javno iznosila, možda može neko da ih zloupotrebi, a i ovako joj je nedaća preko glave. Sigurna sam da možete nešto da uradite po tom pitanju, molim vas da moje pismo uzmete u razmatranje, i obećavam da se ovom prilikom odričem svih svojih molbi i ispunjenja želja, i da svoj eventualni kredit kod bilo koga od vas prepuštam njoj, samo da joj se čim pre u životu desi nešto lepo.

Najlepše hvala na odvojenom vremenu za čitanje ovog pisma, i na razumevanju.

Nadam se da ćete moći nešto da preduzmete. Nadam se da ste zdravo i da je kod vas sve okej.

Srdačan pozdrav i svako dobro,

M.

Naslovna fotografija: Towfiqu barbhuiya/Unsplash