Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Kikiriki, semenke, sport za zube: Pismo upućeno Avalskom tornju

AUTOR: Milica Vučković 01 Nov, 2021
Kikiriki, semenke, sport za zube: Pismo upućeno Avalskom tornju

Vreme bombardovanja proveli smo kod babe i dede u Sremčici, budući da je Cerak, naselje u kojem smo živeli, bilo suviše blizu Straževice koja je bila redovno bombardovana, tako da su se prozori na našem trećem spratu neumorno tresli. Otac i majka su svaki dan putovali na posao, bili smo sami po čitav dan, a mesta u skloništima nije bilo, još su ih prvog dana zauzeli penzioneri. U naselju smo proveli nekoliko prvih dana, u skloništa bacali petarde da plašimo penzionere, glupa klinačka fora, nama tada urnebesno zabavna. Srećom, niko od naših vremešnih komšija tada nije dobio infarkt. Otac i majka su nas, zatim, evakuisali u Sremčicu.

Tamo smo imali babu, dedu, tetku, teču, i brata i sestru od tetke. Stekli smo i novu ekipu sa kojom smo do oglašavanja uzbune igrali žmurke, u luna parku u centru Sremčice davali su nam žetone za fliper besplatno, nismo išli u školu, čista jedna idila za desetododišnjake, ne ulazeći u analizu dugoročnijih posledica tog i takvog stanja i života. Sve je bilo u redu do jednog dana kada su se u naselju ispred lokalne samoposluge okupili ljudi da se klade, to je bio način zarade i razonode.

Opklade su bile razne, uglavnom su se ticale pretpostavki šta će tog dana „pasti“. Neko je tipovao na Avalu, neko na zgrade državnih rukovodećih institucija, ali jednog dana je tema opklade bila „Gazela“. To je bio prvi put da sam osetila strah, budući da su i otac i majka svakodnevno prelazili Gazelu putujući na posao. Želela sam sve svoje besplatne žetone za fliper da uložim i da kažem – „Gazela neće pasti! Ne sme da padne!“ Na sreću, Gazela je preživela.

Usled restrikcija struje, jednog dana tetka nam je pekla uštipke u dvorištu na vatri zapaljenoj u limenom buretu, i čuo se tresak. Detonacije nam nisu bile strane jer je, između ostalog, blizu Sremčice bila šuma Lipovica, takođe redovno bombardovana, a prekoputa, iz dvorišta, gledali smo na termoelektrane u Obrenovcu koje su bile jedna od pretpostavljenih meta. U termoelektranama radio je ujak, obično noćne smene. Uštipci su poskočili u talandari, nastala je opšta panika. Nije Gazela, nije Obrenovac. „Pala je Avala!“, neko je vikao.

Sledećeg jutra iz babinog i dedinog dvorišta gledali smo u brdo sa kojeg je nekada prkosila Avala, ona Avala pod kojom smo se nekada igrali kao deca. Odsustvo Avale na tom brdu izazvalo je muk u dvorištu. Doručkovali smo u tišini, a deda je ustao, ušao u kuću, i vratio se sa dvogledom. Nakon nekoliko sekundi gledanja, rekao je: „Kako je sada golo i otužno ovo niže brdo bez tornja…“. Baba je na to skočila i rekla: „Nije Avala bila na nižem brdu nego na višem!“. Deda je pokušao da joj objasni kako je Avala zasigurno bila na nižem brdu, a da je na višem spomenik Neznanom junaku, štaviše, kroz dvogled se video spomenik, a videli su se čak i ostaci tornja na nižem brdu. Baba je uzela dvogled u ruke, gledala, gledala, i zatim vratila dvogled uz reči: „Ne umem ja na ovo da gledam!“. I mi deca smo kroz dvogled videli ostatke tornja na nižem brdu, ali nismo mogli da protivrečimo babi. Samo smo pogledali dedu uputivši mu saglasnost pogledima.

Kako to život ume da namesti, sada se svako jutro budim gledajući Avalu. Deda nije dočekao da vidi novi toranj i da jednom zasvagda pobedi babu u njenoj tvrdoglavosti. Baba više zaista ne vidi dobro, pa ni ne može da gleda na dvogled, niti je išta od toga više zanima. Zato, ja svakog jutra gledam u Avalu, i pitam se da li mi zamera što sam sve svoje žetone za fliper uložila u Gazelu. Pada Avala postala je i jedna od mojih omiljenih knjiga, a sam toranj me svake noći priziva da ga gledam. Svetli sam, okružen tamnim brdima, neustrašiv. Nekada poverujem kako me Avala čuva i pokazuje mi nekakav put.

Fotografije: Unsplash

Najčitanije

Bredli Kuper donosi čuveno naučnofantastično delo na veliko platno

Dug je put za pojedine adaptacije od štampanih stranica do njihovih filmskih ili serijskih verzija. Takav je slučaj i sa…

10 sireva koje možete jesti bez griže savesti

Namirnica o kojoj će danas detaljno biti reči dragocena je u ishrani, jer je bogata proteinima i važnim vitaminima, a…

Koliko često treba da menjamo peškire ako želimo da ostanemo zdravi?

Peškiri koje koristimo za brisanje ruku, lica i tela prljaviji su nego što nam se čini. Problem ili bar ne…

Bil Gejts preporučuje ovih 5 knjiga za zimske praznike

Ako planirate da predstojeće zimske praznike provedete uz knjigu, Bil Gejts je tu da vam kao i svake godine pomogne…

Horoskop: Šta vam zvezde predviđaju za mesec decembar?

Zakoračili smo u decembar, privodimo kraju obaveze za ovu i pravimo spisak želja i planova za narednu godinu. Tim povodom,…

Viktorija i Dejvid Bekam sa kapama u „Peaky Blindersˮ stilu

Iako dizajnerka Viktorija Bekam živi na relaciji Engleska – Amerika, prvenstveno zbog posla, osnova njenog stila jeste sa područja porekla.…

Najnovije - Kolumne

Kikiriki, semenke, sport za zube: Oglasi za motocikle

Gledam ja pre par godina motor na oglasima, ne znajući jednu vrlo važnu stvar. Gledam ja dakle motor na oglasima,…

Pouke iz prošlosti: Triler u gradskom vodovodu

Uvek je blagotvorno setiti se nekog dobrog filma. A sada kao da su se baš stekli uslovi da se podsetimo…

Gistro priče: Jesenja devojka

Jutro sredinom novembra. Početak još jednog običnog radnog dana u glavnom gradu zemlje promaje, bagera i propalih revolucija. Tu negde…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Sa morem nikada nisi sam

Treba uvek imati sa sobom papir i olovku. Ako ne papir i olovku, onda salvetu, krejon, onaj zaobljeni komad cigle…

Pouke iz prošlosti: Muzika je nezaboravna

Ovo je priča o čoveku, čija je neobična sudbina, opisana u evropskoj štampi pre deset godina, navela mnoge da razmisle…

Žena na ivici nervnog sloma: Savladavanje grada

Svaki put kad treba da odem do drugara koji je kod Đerma, kažem mu – evo me za pet! Na…