Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Kako se osloboditi smrada?

AUTOR: Mirjana Ognjanović 18 Feb, 2022
Pouke iz prošlosti: Kako se osloboditi smrada?

Da li su pseudo-nauke bile opasnije za ljudski život u drevna vremena ili danas? Kada je o medicini reč, onda to pitanje postaje vrlo zanimljivo. Medicinska nauka je napredovala do nezamislivih visina, ali, isto tako, uz pomoć novih tehnologija, interneta i društvenih mreža, mogućno je proširiti takoreći bilo kakvu, neverovatnu, lažnu (nadrilekarsku) vest kao medicinski ispravnu. I dokazanu. Pandemija kovida 19 dobar je primer. Od iracionalnog straha, do bezuslovne vere, tako se kreću mišljenja zbunjenog naroda koji ne zna šta će sa sobom.

Nepouzdane vesti koje se munjevito pronose uglavnom su veoma opasne (i ne samo kada je o medicini reč – politika je takođe klizav teren). Međutim, bilo je i prilika kada se moć glasina pokazala kao više nego korisna stvar. Desilo se to u Londonu, u 19. veku. Treba imati u vidu da je Luj Paster otkrio postojanje bakterija oko 1860. godine, a tek 1879, nemački lekar Robert Koh počeo je da povezuje patogene sa pojavom specifičnih infekcija. Ali, pre toga, dakle pre nego što je stigla naučna potvrda, u viktorijanskom Londonu, usled velikog smrada koji se širio prljavim gradskim ulicama, ljudi su počeli da veruju da upravo taj vonj izaziva teške bolesti poput tifusa, kolere, tuberkuloze, upale pluća ili dizenterije. Bila je to teorija mijazmi, otrovnih isparenja u vazduhu.

Foto: London 1886 godine izvor Wkipedia

U to vreme u Londonu nije bilo javnih toaleta. Muškarci su urinirali na ulici. A šta su radile žene? Za njih je to bilo (i ostalo) ponižavajuće. Zato su, jednostavno, izbegavale da se duže zadržavaju napolju. Kućno smeće takođe je ostavljano na ulici. Glodari su uživali. Hranili su se obilato i razmnožavali. Velika nužda obavljana je u privatnim „toaletima“ u dvorištu, iznad septičke jame. To je važilo čak i za kuće imućnih građana. Doduše, postojale su gradske službe koje su ih praznile. Nesrećni radnici su sa kofama punim izmeta noću prolazili kroz grad i odlagali ga u kanalizaciju. A ta, često zapušena kanalizacija mešala se sa pijaćom vodom. Gradska groblja bila su pretrpana, a grobovi suviše plitki. Odatle su se širili gasovi nepodnošljivog smrada.

I naravno, pod ovim mučnim oblakom neprijatnih mirisa, građani Londona su postali (s pravom) opesednuti teorijom smrada. Ta gadna isparenja nazivali su „demonskim vazduhom“ ili „noćnim vazduhom“. U stvari, nije im odmah zasmetalo đubrište kao takvo, već je čulo mirisa bilo to koje je prvo primetilo opasnost. Ljudi nisu mogli da spavaju, niti da rade u tim uslovima. Počeli su da protestuju. Gradske vlasti nisu imale kud. Između 1850. i 1870. izgrađena su javna kupatila, perionice i moderna kanalizacija. A po ugledu na Francuze, i žitelji Londona su svoje pokojnike počeli da sahranjuju van gradskih zidina.

Ukratko, higijenski uslovi su poboljšani. I broj infekcija se smanjio. Ali, ono što je najvažnije, jer je to bilo i najlakše osetiti – smrad, bar onaj veliki, neizdrživi – nestao je. Zagovornici teorije mijazmi bili su zadovoljni, premda je teorija kao takva, vrlo brzo bila odbačena. Vremenom, gradovi su postali čistiji i moderniji. Možda previše moderni. Na ulicama se, takoreći odjednom, pojavio zastrašujući broj vozila. Ljudi nisu ni primetili kako su se različita isparenja ponovo našla u vazduhu. Došla su toliko perfidno, da ih bezmalo niko nije ni primetio. I onda su se setili da se stari smrad zapravo vratio. Ali to više nije bio samo onaj stari, već novi, još opasniji. Koji nismo umeli da prepoznamo dok nije počeo da izaziva alergije. I još mnogo toga.

Foto: Javni toalet iz rimskog doba, izvor Wikipedia

„Čovek budućnosti biće čovek bez nosa”, napisao je Italo Kalvino u svojoj priči Ime, nos iz 1986. godine. „Naše gluve nozdrve neće više moći da uhvate nijednu notu iz game mirisa (…). Kada zaboravimo azbuku čula mirisa koja je sadržala isto toliko rečnika dragocenog jezika, mirisi će ostati bez reči, neartikulisani, nečitljivi.“

Kakav prorok! Premda je dokazano da takvi ljudi ne postoje. To su slučajnosti o kojima je, takođe, već dosta toga rečeno.

Nova vest o tragovima starog smrada za kraj: ispod toaleta jedne plemićke porodice koja je živela u Jerusalimu pre 2700 godina, pronađena su jajašca crevnih parazita. O današnjim kužnim isparenjima možda će svedočiti buduće generacije. Ako ne budu onakve kakve ih je zamislio Italo Kalvino.

Naslovna fotografija: Smog nad Meksiko Sitijem 2010. godine izvor Wikipedia

Najčitanije

Tajna stavka na računu koju nikad ne naručite, a uvek vam naplate: Znate li šta je kuver?

Izašli ste na večeru u otmen restoran, poručili omiljeno jelo i piće, a kada ste dobili račun primetili ste jednu…

Lolica iz Beograda se udala za nesuđenog Bonda i bila ikona britanskog džet-seta: Jedna laž je srušila sve

Priča u kojoj su glavni akteri britanska verzija Kenedijevih, ćerka Margaret Tačer, najbolji prijatelj Vinstona Čerčila, jedan zamalo Džejms Bond…

3 horoskopska znaka kojima će kiša meteora Perseida noćas ispuniti želje

Svake godine u ovo vreme Perseidi ožive nebo i navedu nas da poverujemo da pada kiša zvezda. Taj nebeski spektakl…

Japanski pamuk kolač od 3 sastojka: Najmekši dezert na svetu koji je zaludeo internet

Mekano, vazdušasto i savršeno slasno. Japanski pamuk kolač je jedan od najpopularnijih poslastica na internetu, a pravi se od samo…

Super pun mesec u Vodoliji stiže 12. avgusta: Najveći uticaj imaće na ova 4 znaka

Super pun Mesec u Vodoliji očekuje nas 12. avgusta! Proverite koji horoskopski znaci će posebno intenzivno osetiti njegov uticaj 12.…

Stjuardesa pokazala kako prepoznaje Balkance u avionu: Na kraju leta svaki Srbin uradi istu stvar

U njenim duhovitim videima će se mnogi pronaći. Kristina Grabež je stjuardesa koja na vrlo šaljiv i zanimljiv način deli…

Najnovije - Kolumne

Žene danas samo kola gledaju, a kad ih pitaš kakva je bila hrana juče ni da beknu

Ako ste živi baš u ovom trenutku, od svih mogućih trenutaka u istoriji postojanja planete, pravi ste srećnik. Da ste,…

Svi mi muškarci, ma kakvi da smo, nekad smo bili uzrok straha

Toplo je ovih dana, neko će reći šta si očekivao od početka avgusta, ali verujem da niko nije bio spreman…

Kad je kriza samo kečiga

Mogli bismo češće da jedemo ribu, jedna je od rečenica koje se u mojoj porodici izgovaraju barem jednom ili dvaput…

Najnetačnije rečenice koje možete da čujete u Beogradu

Život u Beogradu je pun kontrasta, neispunjenih očekivanja i netačnosti iz svih oblasti. Tačno je, recimo, da mi je ispred…

Leto kad sam naučio da volim more

Obećao sam sebi da neću ovde pisati o politici, dosta mi je politike i prija mi da se bavim nekim…

Da parafraziram drugara, onih deset selfija koje ste obrisali jer niste zadovoljni kako ste ispali, e pa tako zapravo izgledate

„Tako je, sad ispruži malo desnu nogu, to, bravo mačkice, ajde gledaj u kameru, tako je, još gledaj u kameru,…