Pouke iz prošlosti: Muzika iz nervoznog srca

Svako jutro je ustajao vrlo rano, pripremao kafu uvek od tačno određenog broja zrna – i komponovao do tri sata po podne. Dok je pisao, često je polivao glavu hladnom vodom. Kada bi odlazio u šetnju – uglavnom bez šešira – stalno je nešto beležio. Bio je neprijatne naravi, nepoverljiv, aljkav, trapav i često se selio. Živeo je u prljavštini, iako je bio daleko od novčane oskudice. Organizam mu je popustio pred posledicama dugogodišnjeg usamljeničkog i neurednog života. U zimu 1826. godine, posle ciroze jetre, dobio je i upalu pluća. Umro je 26. marta 1827.

Njegovo ime bilo je Ludvig van Betoven.

Legenda kaže da je ispustio dušu u trenutku kada je grom udario nedaleko od njegovog bečkog prebivališta. Nebesa su označila kompozitorov odlazak sa ovog sveta. Kraj Ludvigovog bolesničkog kreveta nađeno je dvanaest boca najboljeg vina koje mu je nekoliko dana pre smrti poslao njegov izdavač Schott. Navodno, videvši poklon, kompozitor je kroz šapat rekao: „Šteta. Zaista šteta. Ali prekasno“. Imao je 56 godina…

Među Betovenovim najznačajnijim delima svakako su i: devet simfonija, pet klavirskih koncerata, jedan violinski koncert, kao i trostruki koncert za klavir, violinu i violončelo, trideset dve klavirske sonate, opera Fidelio, uvertire Egmont, Koriolan, deset sonata za violinu i klavir, pet sonata za violončelo i klavir, osam klavirskih trija, solo pesme, ekoseze za klavir…

Čini se da je muzika koju je pisao zaista dolazila iz dubine Ludvigovog srca. Tačnije, izgleda da su mu na pojedina dela uticali upravo otkucaji srca. Ritmovi određenih kompozicija, veoma poznatih i za većinu slušalaca krajnje dirljivih, navodno su imali veze sa srčanom aritmijom od koje je bolovao. Tako bar u novoj naučnoj studiji tvrde istraživači Betovenovog dela (muzikolog, kardiolog i istoričar medicine) sa Univerziteta u Mičigenu i Vašingtonu.

O tome koliko su brojne bolesti, od kojih je Betoven patio još od mladalačkih dana, uticale na njegovu ličnost, pa tako i na komponovanje, mnogo je do sada napisano. Od astme, preko iritabilnog kolona, pa sve do upale bubrega i ciroze jetre. Kako se fizički bol odrazio na Betovenovo ponašanje i komponovanje? Jedan od najčešće navedenih primera jeste njegova gluvoća. Naravno da je ova činjenica trasirala put Ludvigovog odnosa prema drugim ljudima. Bio je neprilagođen i nepristupačan. A odnedavno se pojavila i ta hipoteza da su ritmički modeli njegove muzike bili u bliskoj vezi sa aritmijom srca.

Pomenuti istraživači kao glavni dokaz navode sonatu za klavir broj 26, opus 81a, koji u uvodnom stavu sadrži značajne pauze, odnosno galopirajući, sinkopirani ritam koji ih podseća na ekstrasistole, preuranjene srčane kontrakcije, posle čega i sledi izvesna „pauza“. To znači da srce preskoči normalan otkucaj, pa umesto toga ubaci jedan ili više aritmičnih, a zatim sledi pauza (koja u muzici može da odgovara sinkopi jer je pauza duža) budući da se oporavlja za povratak u pravilan ritam. Naizmenični pravilni i nepravilni otkucaji u kardiologiji se nazivaju bigeminija.

I u drugim Betovenovim delima se navodno mogu „pročitati“ posledice srčane aritmije. Pre svega, tvrde naučnici, u Gudačkom kvartetu broj 13, opus 130. U Petom stavu – Kavatini – dolazi do promene ritma. Betoven je na partituri čak naveo kako treba svirati taj deo. Napisao je „beklemmt“, odnosno, „teškog srca“. Da li se dinamička oznaka odnosila na emociju, tj. raspoloženje, ili, zaista, na fizičko osećanje? Na nedostatak daha, upravo zbog ishemije.

Iznenadne promene ritma koje i u još nekim Betovenovim kompozicijama asociraju na nedostatak daha, nisu samo, tvrde naučnici u pomenutoj studiji, proizvod kompozitorovog željenog stila, već neophodnosti koje je nametalo njegovo bolesno srce. Naravno, tu je i logičan zaključak da je upravo zbog gluvoće Betoven znatno više nego drugi kompozitori, osluškivao glas svog srca. Ono ga je vodilo. I čuo ga je, za razliku od spoljnih zvukova! Ipak, ko će znati? Treperenja srca su možda odredila i ispisala mnoga muzička dela. Ali to ne važi samo za srce. I ne samo za muzička dela.

Što bi rekao Horhe Luis Borhes, godinu dana pre nego što će umreti: „Verujem da je zdravlje privremeno stanje koje ne sluti ni na šta dobro“.

Fotografije za naslovni kolaž: Betoven kada mu je bilo trinaest godina, rad nepoznatog slikara izvor Wikipedia; Betoven 1923. rad slikara Ferdinanda Georga Valdermilera